AKTIVNO LEČENJE
Protokoli kojima će se primenjivati „plazma terapija“ su u toku, a očekuje se da će prvi pacijenti primiti ovu terapiju antitelima za desetak dana.
Kako „radi“ i kome je namenjena plazma terapija, objašnjava imunolog dr Srđa Janković.
Primena terapije krvnom plazmom sa anititelima izlečenih od korona virusa trebalo bi da počne za desetak dana, kaže imunolog dr Srđa Janković iz Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“ i dodaje da se trenutno pripremaju kapaciteti i protokol o primeni.
Prioritet nad kojima će se izvršiti plazma terapija imatju pacijenti sa rizikom od nastanka teže kliničke slike.
Janković kaže da je pasivna imunizacija, odnosno, primena gotovih antitela iz krvne plazme osoba koje su prebolele određenu bolest stara metoda u lečenju zaraznih bolesti i da se primenjuje i kod Kovida 19 kao dopunska terapija.
„Antitela u krvnoj plazmi treba da blokiraju virusne čestice i otežaju virusu da uđe u nove ćelije i umnožava se u organizmu, a da se na taj način ujedno skrati tok bolesti i spreče komplikacije“, kaže Janković.
Protokol o tome ko će primati antitela biće preciziran pre početka primene terapije, a izvesno je da će to biti pacijenti sa rizikom od teže kliničke slike i oni kod kojih je bolest u fazi kada dodatna antitela imaju najviše efekta.
U poznom toku bolesti krvna plazma sa antitelima ne postiže efekte kao kada se primeni na vreme, kaže dr Janković.
„Biće utvrđeni objektivni kriterijumi ko i kada treba da dobije terapiju, a gledaćemo da maksimalno uvećamo potencijalni učinak pravilnim izborom pacijenata“, navodi dr Janković.
Pasivna imunizacija pruža zaštitu svega nekoliko nedelja i da se daje da bi pacijenti privremeno stvorili određenu vrstu otpornosti, dok trajna otpornost, kaže Janković, može da stvori samo aktivnom imunizacijom, odnosno, vakcinacijom.
„U ovom slučaju zaštita je delimična i traje svega nekoliko nedelja. Za razliku od vakcina koje mogu čak da stvore potpunu zaštitu ili visok stepen otpornosti, terapija antitelima pruža delimičnu zaštitu i delimično utiče na tok bolesti“, pojašnjava Janković.
Terapija antitelima može se davati i zdravoj populaciji, ali za sada prioritet imaju oboleli.
„U početku ćemo imati male količine antitela na raspolaganju, ali sa povećanjem broja izlečenih moći ćemo da dobijemo i veće količine, tako da u kasnijim fazama može doći u obzir i preventivno, odnosno, profilaktično davanje terapije“, navodi Janković.
Napominje da se antitela mogu uzeti samo od osobe koja je potpuno ozdravila i koja je dva puta bila negativna na testu na Kovid 19, kao i da treba da prođe određeno vreme koje odgovara maksimalnoj inkubaciji.
„Tada se uzorak još jednom testira na Kovid 19 i ako je sve u redu, onda se mogu uzimati antitela“, kaže Janković.
U ovom trenutku je više od sto potencijalnih davalaca antitela, a od jednog se, kako kaže, mogu dobiti dve jedinice antitela.
Taj broj će da raste jer kako teče epidemija broj izlečenih će u jednom trenutku prevazići broj obolelih, a plazma koju prikupimo biće u arsenalu našeg ‘oruđa’ za lečenje budućih pacijenata. Napomenuo je da će pacijenti terapiju moći da prime na svim klinikama na kojima se leče oboleli od korona virusa, a prikupljanje plazme obavljaće se u Zavodima za transfuziju. Janković ističe da je ova terapija dala rezultate u lečenju Kovida 19 u Kini, kao i da je sve više podataka o njenoj primeni u zapadnim zemljama.
„Reč je o dopunskoj terapiji koja će, ako se pažljivo odabere kome i kada treba dati, biti jezičak na vagi u daljem toku bolesti“, napominje Janković.
Dodao je da je terapija plazmom sa antitelima izlečenih dala rezultate i kod drugih zaraznih bolesti podsetivši da je prvu Nobelova nagrada u fiziologiji i medicini dobio Emil fon Bering upravo za otkriće zaštitnih tela.
Izvor: Tanjug