ANALIZA STRUČNJAKA

Da li je MLM revolucija nadmašila sebe i sada stvara i kombinuje nove proizvode koji uspešno pariraju državnom aparatu – kome je moneta glavna briga. Ako dodje do inflacije – kuku lele za državu.

 

Sve važne finansijske transakcije potekle su iz Velike Britanije. (Izvor BBC, od 29.01.2020)

Dokumenta do kojih je došao BBC pokazuju da su u prvih šest meseci 2016. godine Britanci potrošili skoro 30 miliona evra na VanKoin, od čega 2 miliona evra samo tokom jedne nedelje. Povod enormnog ulaganja u lažan svet valuta bila je obmana jedne obične dame koja je plativši nastup održala govor na skupu ekonomista Engleske i svoj govor o vrednostima današnjice završila rečima, da će svi biti bogati i da će VanKoin osvojiti finansijska tržišta sveta. Ta dama je dr Ruža poreklom po jednima iz Nemačke, a drugima iz  Bugarske. Njen marketinški tim je znao da vera u materijalne vrednosti nema kontrolu razuma. Engleska ima kapital i treba krenuti od nje. Sloboda govora i trgovine, zar to nisu prave vrednosti kapitalizma. Šta sa drugim manje vrednim i daleko nerazvijenim područjima sveta. Oni će slepo slediti šta se radi u Velikoj Britaniji, Americi i to nije prvi put, a posle je već njihov problem. Osnovno i jedino pravilo glasi: „Novac ima vrednost samo zato što drugi ljudi misle da on ima vrednost. Igrajmo se maštanjem o bogatstvu“.

Sve je krenulo pre 30 godina od MLM-a. Evo kako funkcioniše multi-level marketing po autoru iz BBC-a:,

– Ja dam 100 funti da počnem direktno ljudima da prodajem vitaminske tablete.

Prodam kutiju prijateljima, Džordžiji i Filu, i usput ostvarim malu zaradu.

Ali potom regrutujem Džordžiju i Fila da sad oni počnu da prodaju, a ostvarim zaradu i od njihove prodaje.

Oni su sada članovi mog tima. Fil i Džordžija takođe regrutuju dvoje ljudi, a onda svo četvoro regrutuju još dvoje, i tako dalje.

To se vrlo brzo širi – 25 krugova regrutovanja kasnije, i svi u Velikoj Britaniji će prodavati vitamine. Oni su sada članovi mog tima. Fil i Džordžija takođe regrutuju dvoje ljudi, a onda svo četvoro regrutuju još dvoje, i tako dalje. A ja ću, na samom vrhu, zarađivati od svake prodaje. Ja sam na vrhu piramide.

MLM nije protivzakonit. Ove tehnike koriste velike kompanije kao što su Emvej i Herbalajf. Ali je kontroverzan, zato što obično samo mali broj ljudi zaradi novac.

Ozloglašen je i po preteranim obećanjima o visokoj zaradi i teškim metama prodaje.

U Srbiji se to jednostavno kaže: navukao se, oplajvazili ga, pretupali ga, ovca za šišanje, zdrava obmana i dr. Sve je to u neku ruku normalno, jer glad, žedj za novcem  nema kontrolu. Kada nema šta vredno da se proda, novac se zarađuje isključivo regrutovanjem drugih ljudi, to jeste protivzakonito i ima sasvim drugo ime: piramidalna šema. Ali šeme prolaze i niko ih ne zaustavlja. Sve je javno. Proizvodi su većinom potrebni, da ne kažem neophodni ljudima, ako nisu za higijenu, tada su za zdravlje koje nema cenu. I to je provereno, za zdrave da ih koriste, stvarno su u manjim količinama zdravi.

Da li je MLM zaživeo. Da. Zašto ga ne iskoristiti za veće poduhvate. Tu stupaju marketinški bosovi, ekonomski porobljivači koji kapitalom kupuju Vlade država, a ne samo obične gradjane. Mašti nigde kraja. Vera postoji i niko je ne može oboriti. Slede svima interesantne elektronske valute. To treba svetu. VanKoin je ispao dobra poznata prevara sa digitalnim obrtom, izuzetno uspešna verzija stare piramidalne šeme. Doktorka Ruža je znala da će biti dovoljno ljudi, očajnih, gladnih para, dovoljno pohlepnih i zbunjenih. Razumela je da je teško odvojiti istinu od laži kada na internetu postoji toliko kontraverznih informacija. Najvažnije je da je shvatila, kada je otkriju, biće daleko sa tudjim novcem.

Bjorn Bjerki tvorac blokčejna je prevazišao sebe. SQL server je prosta mašina pod palicom menadžera baze podataka. Na njega je lako uticati, brzo se može proveriti i nema težinu u IT svetu.. Blokčejn ima smisla. Zato je Bitkoin stvaran. Kako to? Postojalo je mnogo glasina o pravom identitetu kreatora bitkoina, međutim, svi ljudi koji su pominjani u tim glasinama javno su ih negirali. Možda je pod patronatom države, hm.

Za većinu ljudi, osnovna prednost bitkoina jeste njegova nezavisnost od svetskih vlada, banaka i korporacija. Nijedna vlast se ne može mešati u BTC transakcije, uvesti takse na njih ili uzeti ljudima novac. Štaviše, bitkoin pokret je krajnje transparentan – svaka pojedinačna transakcija se čuva u masovno distribuiranom javnom registru zvanom blokčein.

Suštinski, dok bitkoin nije kontrolisan kao mreža, svojim korisnicima pruža potpunu kontrolu nad svojim finansijama. Korisnik vidi samo količinu bitkoina na svom novčaniku i rezultate transakcije. Bitkoin mreža učestvuje u javnom registru zvanom “blokčein”. Ovaj registar sadrži svaku transakciju koja se obrađuje. Digitalni zapisi transakcija se spajaju u “blokove”. Ako neko pokuša da promeni samo jedno slovo ili broj u bloku transakcija, uticaće i na svaki sledeći blok. Zbog toga što je registar javan, greška ili pokušaj prevare se može lako uočiti i ispraviti od strane bilo koga.

Korisnički novčanik može da potvrdi ispravnost svake transakcije. Autentičnost svake transakcije je zaštićena digitalnim potpisima koji odgovaraju adresama slanja. Zbog procesa potvrđivanja (verifikacije), i u zavisnosti od platforme trgovanja, može biti potrebno do nekoliko minuta da BTC transakcije budu završene. To je već elektronska trgovina koja iako ima podlogu u IT tehnici, još nije i neće dugo zaživeti.

Jedan od glavnih IT ciljeva prilikom stvaranja bitkoina bio je nezavisnost mreže od bilo kog organa vlasti. Dizajniran je tako da svaka osoba, posao, kao i svaka mašina koja učestvuje u rudarenju i potvrdama transakcija postane deo prostrane mreže. Čak iako neki deo mreže padne, novac će nastaviti da se kreće.

Godine 2009. kad je BTC plasiran, nije bilo sasvim jasno kako i gde se može trošiti. Sada se  može kupiti praktično sve. Na primer, velike kompanije kao što su Microsoft i Dell primaju uplate u BTC-u za niz svojih proizvoda i digitalnog sadržaja. Možete leteti sa avio kompanijama kao što su AirBaltic i Air Lithuania, kupiti karte za pozorište putem engleskog Theatre Tickets Direct itd. Ostale opcije uključuju plaćanje hotela i kupovinu imovine, namirivanje računa u različitim barovima i restoranima, priključivanje sajtovima za upoznavanje, kupovinu poklon vaučera, klađenje u onlajn kazinu i dobrotvorne donacije. Postoji takođe niz različitih onlajn tržišta koji trguju sa svim, od ilegalnih supstanci do vrhunskih, luksuznih predmeta.

Najjednostavniji način je kupovinom. Bitkoini su dostupni putem različitih razmena, ali se takođe  mogu direktno kupiti na tržištu od drugih ljudi. Mogu se platiti u kešu, kreditnim ili debitnim karticama ili čak nekom drugom kriptovalutom. Pre svega, treba vam BTC novčanik.

Postoje različite opcije, ali one osnovne mogu se svesti na onlajn novčanik i softver novčanik na hardveru vašeg kompjutera. Nijedna opcija nije sasvim bezbedna, hardver se može oštetiti, dok je onlajn novčanik sklon napadu hakera. Postoje i mobilni novčanici, koji su pojednostavljeni zbog ogromnog kapaciteta skladištenja koji je potreban za nošenje čitavog bloka (blokčeina). To su namenski uređaji koji se zovu hardverski novčanici i papirni novčanici sa dva QR koda koji nisu nigde digitalno uskladišteni, što ih čini imunim na standardne sajber napade i hardverske greške.

Tu je, naravno, i rudarenje. Pre samo nekoliko godina svako sa dovoljno kompaktnim računarom mogao je da rudari BTC, ali to više nije slučaj. Sve veća popularnost bitkoina, kao i njegov rastući kurs, uzrokovao je da velike kompanije uđu u igru naoružane do zuba specifičnim uređajima za rudarenje, stoga su težina i energija potrebna za rudarenje količine bitkoina vredne truda vrtoglavo skočile. Pored toga, količina bitkoina koja se može izrudariti konstantno i drastično opada.

Korisnici bitkoina mogu da kontrolišu svoje transakcije: niko ne može povući novac sa važeg računa bez vašeg znanja i pristanka, kao što se ponekad dešava sa drugim vidovima plaćanja, i niko ne može ukrasti vaše informacije o plaćanju od trgovaca.

BTC korisnici mogu i da zaštite svoj novac rezervnim kopijama i šifrovanjem. Njihovi identiteti i lične informacije su uvek zaštićeni, jer se nijedna od njih ne mora otkriti da bi se plaćanje izvršilo, ali pravni status bitkoina drastično varira od zemlje do zemlje. U nekim se njegovo korišćenje i upotreba podstiče, dok je u drugima nelegalan i zabranjen. Neke vesti ukazuju da se njegova popularnost u potpunosti oslanja na mogućnost trošenja na nelegalne stvari. Zaista, kada se zloglasno internet crno tržište Silk Road zatvorilo, bitkoinu je instant smanjena vrednost.  Vrednost mu je nepredvidljiva,drastično i brzo se menja, što može da uzrokuje značajnu finansijsku štetu nesmotrenom investitoru.

Da li je MLM i ovde prisutan?

Milijarderski investitor Hovard Marks nedavno je izjavio da digitalne valute nisu ništa drugo do piramidalne šeme. Objasnio je da se trenutni uspeh digitalnih valuta bazira samo na spremnosti da se pripisuju vrednosti nečemu što zapravo nema vrednost, izvan one koju bi ljudi platili za to.

Oni koji ulažu u piramidalnu šemu dobijaju povraćaj od sopstvenog novca ili novca sledećeg investitora umesto od profita ostvarenog od strane pojedinaca koji vode posao. Međutim, kada se radi o bitkoinu dobitak i njegova vrednost dolaze od ograničene količine novčića. Kako više ljudi pribavlja novčiće, tako zalihe postaju ređe, čineći svaki novčić sve vrednijim. BTC jednostavno nema ništa zajedničko sa klasičnom piramidalnom šemom.

BTC je i ranije pucao. Posle neslavnog zatvaranja Mt.Gox-a, kineskog servisa koji je rukovodio sa više od 70% sveukupnih bitkoin transakcija u svetu, cene bitkoina su padale godinu i po dana. BTC ne postoji u fizičkom obliku, što znači da se ne može oštetiti. Služba unutrašnjih prihoda SAD-a tretira BTC i sve druge istaknute digitalne valute kao imovinu, a ne kao valutu. Svaki poreski obveznik koji prodaje dobra i usluge za bitkoine mora da uključi vrednost primljenih bitkoina u njihovu godišnju poresku prijavu. Rudari isto podlažu oporezivanju, ali samo ako se ispostavi da je rudarenje uspešno.

Prema Evropskom sudu pravde, BTC je valuta, a ne imovina. Iako ne podleže PDV-u, BTC se može oporezovati na drugi način. Poreske vlasti Ujedninjog Kraljevstva tretiraju BTC kao stranu valutu, gde se svaki slučaj vezan za BTC razmatra na osnovu individualnih činjenica i okolnosti. Od jula 2017. prodaja bitkoina je izuzeta iz poreza za potrošnju u Japanu, gde je zvanično priznata kao metod plaćanja.

Ko hoće a ima mogućnosti može da se igra. Ništa nije zagarantovano. Ako država stane u zaštitu, a banke i institucije preuzmu odgovornost, može biti i isplativo. Do tada, ko kako želi. Opekli smo se više puta. Tako da svako novo peckanje neće nas mnogo iznenaditi.

Vratimo se Bankama. Šta će biti sa njima u budućnosti.? MLM nije ni sanjao da će se njegova aktivnost odraziti na rad banaka. Banke su favorizovale elektronsko plaćanje i novac?

U centru ovog novog sveta nalazi se konflikt između konsolidacije i dezintermedijacije (tj. uklanjanja posrednika, kao što su banke, iz finansijskih transakcija). U taboru dezintermedijacije — koga predvode sovtferske firme poput Majkrosofta (Microsoft) i Intuita (Intuit) — veruju da će budućnost pripadati kompanijama koje ovladaju tehnologijom nove ere, firmama koje pružaju investitorima maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih proizvoda, koji balansiraju rizik i prinos. Suprotni tabor — koga predvode Mek Kol i drugi — tvrdi da budućnost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje će „pakovati” investicije i pružati investitorima usluge „od kolevke pa do groba”: od osiguranja, preko kredita za kupovinu automobila, do avio–karata.

Jedno je izvesno: banke dobijaju opasne konkurente u vidu softverskih firmi kao što su Microsoft i Intuit, a softver postaje osnova svega. Jedna od ključnih tačaka u ovim „mega–poslovima” jeste ideja da će „inteligentni” softver preoblikovati odnos između banaka i klijenata. Ideja koja je u osnovi ove revolucije, jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te isto. Karakteristike papirnog novca su svima nama dobro poznate. On je, recimo, lako prenosiv, opšteprihvaćen, i lako se skladišti. Ako nemate poverenja u banke, možete ga sakriti u neki sef ili kovčeg. Ali, papirni novac ima i svoje nedostatke. Ako ga izgubite možete se zauvek oprostiti s njime.

Razmotrimo sada elektronski novac. Ideja je sasvim jednostavna: umesto da smeštamo vrednost na papir, možemo da je „upakujemo” u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo „inteligentniji” od papirnog novca. Šta podrazumevamo pod pojmom „inteligentni novac”? S obzirom na karakteristike elektronskog novca, on se može kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Umesto da šaljete ček, novac možete poslati elektronskom poštom preko Interneta, u šifrovanom obliku. Ovim ćete sebi uštedeti trud oko balansiranja čekovne knjižice na kraju meseca (softver za lične finansije će se sam postarati za to). Vaš sin može da smesti novac gde god želi — na svoj prenosni računar, na kreditnu karticu. Najbolje od svega je to što možete „programirati” novac tako da se on može trošiti samo za određene namene. Možete isprogramirati da izvesna suma novca bude utrošena za knjige, nešto za hranu, a ostatak, recimo, za bioskop.

„Inteligentni”, digitalni novac može takođe da razreši i neke druge probleme papirnog novca. Ako izgubite digitalni novac, na primer, moći ćete momentalno da ga zamenite naređujući vašem računaru da poništi nestale „elektronske novčanice” i da ih zameni novim. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u momentu kada ga podignete sa računa, elektronski novac može da donosi kamatu.

Mnogi smatraju da je najbolja stvar u vezi s elektronskim novcem ta što on može lako da se prati, čime će se konačno raščistiti sa čitavom kategorijom kriminala baziranog na papirnom novcu. Osnivač firme DigiCash, Dejvid Čaum (David Chaum), kaže da je papirni novac izvor svih nevolja. On tvrdi da će mogućnost praćenja elektronskog novca značiti kraj za izvesne vrste kriminala: „Da li bi kidnaper primio otkup u vidu čeka? Jedna grupa teoretičara, predvođena Čaumom, smatra da elektronski novac treba da bude „jednosmerno anoniman”, tako da ljudi koji vrše transfer novca mogu uvek da vide gde on odlazi, dok ljudi koji primaju novac ne bi znali odakle on dolazi. Ovakav jednosmerni transfer rešava neke probleme papirnog novca, pošto je lakše pratiti gde se novac troši. Elektronski novac ne poznaje granice. Revolucija u oblasti elektronskog novca prilično olakšava izvesne oblike državne kontrole. Nijedna država neće e novac prepustiti slučaju bez kontrole. Ove inovacije čak dovode u pitanje i ulogu centralnih banaka kao arbitara nacionalne novčane mase. Ako ovakve inovacije postanu opšteprihvaćene, javnost neće više morati da se oslanja na Centralnu banku kao direktne izvore medijuma razmene. Ovo je pogotovo uočljivo u slučaju elektronskog novca.

Da li je MLM revolucija nadmašila sebe i sada stvara i kombinuje nove proizvode koji uspešno pariraju državnom aparatu-kome je moneta glavna briga. Ako dodje do inflacije – kuku lele za državu.

Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaćanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac (e–money) ili  digitalni novac (digital cash). Svaki elektronski novac treba da emituje neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog novca. Jedna od ključnih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. To jest, kada je kupac poslao neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji način da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od ključnih razlika između sistema elektronskog novca i sistema baziranih na kreditnim karticama. Još jedna ključna razlika ogleda se u tome što primalac elektronskog novca može ponovo njime da se koristi.

Potrošači koji su zainteresovani za kupovinu elektronskim novcem imaju poseban softver na svom računaru koji im omogućava da podižu novac sa svog računa u banci u svoj„novčanik” na računaru. Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje žele da kupe. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim, otkupljuje novac koji je trgovac dobio.

Mnoge kompanije nastoje da organizuju sisteme za plaćanje putem elektronskog novca. U stvari, kako kažu u CyberCash–u, oni razvijaju sistem digitalnog novca. Međutim, jedina kompanija koja je, za sada, zaista plasirala proizvode bazirane na elektronskom novcu na tržište je DigiCash. DigiCash, u stvari, ne prodaje proizvode bazirane na elektronskom novcu potrošačima. Njihov model poslovanja elektronskim novcem sastoji se u tome da banke licenciraju njihovu tehnologiju.

S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakšaju plaćanja u svakodnevnim transakcijama na malo pa će, prema tome, predstavljati bliski supstitut  banknotama i kovanom novcu. Modeli bazirani na softveru koristili bi se za obavljanje plaćanja sa distance preko računarskih mreža, pre svega Interneta. Verovatno je da će one zameniti kako gotovinu, tako i (do izvesne mere) druge bezgotovinske instrumente plaćanja, kao što su čekovi ili nalozi za prenos.

Siguran sam da će elektronski novac prevazići papirni novac I da će ići u nedogled. Softverske Banke uzeće primat na finansijskom tržištu, tako da će Centralne banke njima polagati račune i biti njihov izvršioc. Centralna softverska banka upravljaće domicilnim softverskim bankama. Elektronski novac plivaće dugo na površini i imaće zaštitu u zlatu kao pokriću za plasirana sredstva u opticaju. Doći ćete na elektronski bankomat i preko blututa preuzeti elektronski keš.

Elektronska revolucija je budućnost svidela nam se ili ne. Naravno biće odstupanja. Neke zemlje neće je prihvatiti. Međunarodna trgovina zahtevaće od njih isti model medjusobnih transakcija, tako da će morati da izdvoje izvoznu elektronsku banku koja će biti prisutna na medjunarodnom brokerskom I ostalom finansijkom tržištu. Biće to uslov za obavljanje medjunarodne trgovine. Elektronska trgovina spojiće svet preko jedne elektronske valute u jedan elktronski bliži životni put. Taj put neće moći mnogo da se bira, da odstupa od postavljenih standarda. Ako ste igrač. Ako hoćete da ste u žiži i prisutni na tržištu morate odgovoriti zadatim ciljevima. Ti ciljevi biće postavljeni kao superlativ, kao završnica, kao cilj i finasijski pogodak. Taj završni finansijski udarac osvojiće planetu i vladaće dugo godina. Da li je to stvaran svet. Nije ili jeste, on će postojati. Pokušaj EvroAzijske unije da deplasira i odloži pojedine delove strategije elektronsko finansijske vladavine po stavovima zapadnih analitičara doživeće krah pre ili kasnije. Odgovor  pojedinih multimilijardera je da ga ništa ne može zaustaviti. Drugi, naročito japanski IT finansijski vidovnjaci tvrde da tu nema greške i da su svi na dobiti. Naravno da je ovo uzlazna putanja predvidjena u narednih dvadeset godina. Stručna javnost je takodje u dilemi. Kažu da nije problem u sprovodjenju IT tehnologija već u državama koje koče svetski razvoj. Pojedine države pak hoće svoju samostalnost i ne žele dominaciju svetskih magnata. Anonimni izvor koji ne želi eksponiranje kaže da će sve to biti samo suluda ideja, jer ima mnogo nedostataka i ne treba se igrati sa tudjim sudbinama i pokušajem globalne vladavine ljudskih umova. Ideja će podeliti svet. To je sigurno. Život i praksa će pokazati kome je bolje. Onima koji prihvate elektronski način života ili stereotipima koji imaju svoj proveren pogled na svet.

Zato na scenu stupa nova, ozbiljnija peta generacija elektronskih komunikacija. Osnovna tendencija je skratiti putanju do veštačke intelegencije koja će modifikovati stadijume kontrole različitih faktora života. Od nje postoji opravdan strah. Nova, brža, ne vidi joj se kraj. Da li će strah od 5G mreže iseliti gradove?

Naravno, u Srbiji nemam sredstava da nastavim da istražujem moguće posledice te famozne mreže. Šta kažu engleski naučni radnici? 5G mreža poseduje fenomen 5G laser koji samo prolazi i ne primećuje vaše telo. Njegova dobra strana biće iskorišćena u medicini, naročito u neurohirurgiji. Istina da će kod deprimiranih i osetljivijih osoba za dve decimale restriktivno delovati na trenutno stanje, koje će nadomestiti upotrebom jačih medikamenata. Neki povezuju viruse i 5G mrežu. Zajedničko im je što su primetno neutralni kod osoba sa jačim imunitetom. Dostignuća 5G mreže prevazilaze civilizacijske tekovine. Engleski kolega tvrdi da 5G mreža na odstojanju od 300 i više metara od antene, stuba, odašiljača, merne stanice plasiraju izlazne frekvencije slabijeg dejstva, skoro identično 4G mreži. Njegov savet je da se što pre iz urbanog predje na planinski, seoski život van domašaja moćnih lasera. Ogroman broj ne samo hipohondara, već i dela stanovništva iseliće se iz gradova. Nismo svi isti. Minimalna zračenja osobama sa slabijim imunitetom imaju daleko veći uticaj na destabilnost ćelijske kompatibilnosti. Psihološka sugestivnost već sada pre aktivacije 5G frekvencija ima poražavajući osećaj na zdravlje odredjene populacije. Moramo imati na umu da svaka moć iziskuje izazov, a svaki izazov teži da pomeri granice očekivanog. Tako je 5G mreža diskutabilnija nekoliko puta od postojanja virtuelne prisutne virusne infekcije.

5G mreža kasni. Njena implementacija trajaće punih pet godina. Modifikacije imaju kasnije rok još tri godine. Platforma postoji, ali već sada korekcije menjaju mnogo toga. Najveći doprinos daće u kriminalistici i zdravstvu. 5G mreža je prelaz do 6G mreže. Zamislite da ste u prostoriji sa hiljadu aktivnih mobilnih oko Vas. Automatski postajete predajnik. Od čipa se verovatno odustaje. On je komercijalni brend. 6G mreža je vid robotizacije. Njen dalekosežni opseg neće imati granica. IT je ljudska potreba. Nije više naučno predskazanje. Postaje obična stvar, kao što je fen, mobilni ili drugo. Da li smo spremni na sve ili nas više niko i ne pita. Pratimo trendove, tokove elektronske revolucije. Znam na šta mislite sada. Da, u pravu ste. Ona donosi neprikosnoven kapital i donosiće uvek. Vraćamo se na početak ovog rada. Materijalne vrednosti uz pomoć tehnološke revolucije ili bolje rečeno: Tehnologija iznad razuma.

Autor: dr Nebojša Radmilac, specijalista za elektronsko poslovanje