КАСНО ЈЕ МАЈКО

У дугим сјеверним ноћима
Без звијезда и мјесеца
Задубим се у мисли и пузим
Као што сам то чинио некад
У обличју малога дјетета
Премошћавам пространства
Убијеђен да ме Ти чујеш
Иако не отварам уста

И кад ме нико разумио није
Није ме напустило вјеровање
Да ме Ти разумијеш Мајко

И немој да Те муче раздаљине
Кад смо принуђени на растанак
Безначајни су километри
А вријеме се уротило
И никад и није за нас ни радило
Такве нам судбине

Упалим свијећу и молим се
Пред иконом Свете Петке
И иконом Светог Трифуна мученика
Чувара нашег дома и имена
И буде ми мало лакше
Мада знам да даљине остају исте
А ни гријех се не смањује

Слабије видим Мајко
Све чешће пустим покоју сузу
Да исперем очи
Али мрље су из дана у дан веће
И не разазнајем више ликове
Фотографије ми мутне
Али не брини
Твој лик се задржао у сјећању
И то онај из млађих дана
Када си још била насмијана
И ниси носила црну мараму

Кад будеш на очевом гробу
А често си тамо
Замоли оца само Ти то можеш
Да ме не куне и да ми опрости
Реци му да сам ипак схватио
Да сам патио и још увијек патим
Да носим и трпим ту рану
Пустио сам да крвари кап по кап
И не лијечим је
Нека је нека ме боли и нека изједа
Дошло ми из дупета у главу
Али ето касно Мајко
Да се било шта промијени …