METODA ZA HIPERTENZIJU
Nedavno istraživanje pokazuje da dodavanje minerala (kalcijuma i magnezijuma) u pijaću vodu može pomoći smanjenju hipertenzije.
Jedno nedavno istraživanje sugeriše jednostavniju metodu za snižavanje krvnog pritiska, za koju je potrebna dodavanje određenih minerala u vodu za piće.
Skoro polovina odraslih u SAD ima hipertenziju (visok krvni pritisak). To je vodeći preventivni uzrok prerane smrti širom sveta, koji pogađa više od 1,13 milijardi ljudi širom sveta i 116,4 miliona Amerikanaca.
Ako patite od hipertenzije, verovatno su vam savetovali da smanjite unos soli da biste upravljali tim svojim stanjem, pošto je natrijum poznati uzročnik višeg krvnog pritiska.
Čaša vode na dan
Nedavno istraživanje objavljeno u listu „Journal of the American Heart Association“ pokazuje da dodavanje minerala, kao što su kalcijum i magnezijum, u pijaću vodu može pomoći smanjenju hipertenzije. To se zasniva na prethodnim istraživanjima koja su proučavala uticaje vode za piće koja se nabavlja iz ribnjaka ili morskih izvora na zdravlje stanovnika obalskog područja u Bangladešu.
Istraživači su uporedili krvni pritisak pojedinaca koji su pili slanu vodu iz prirodnih izvora sa onima koji su pili slatku vodu. Koristili su podatke iz dve studije prikupljene tokom sušnih i monsunskih sezona, kada je salinitet izvora vode fluktuirao.
Oni su otkrili da su kod osoba koje su pile blago zasoljenu vodu prosečne vrednosti sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska bile 1,55 mmHg niže od onih koje su pile slatku vodu. Slično tome, nekadašnje prosečne vrednosti dijastoličkog (donjeg) krvnog pritiska bile su za 1,26 mmHg niže.
Kroz testiranje urina, istraživači su otkrili da su učesnici sa nižim krvnim pritiskom imali značajan nivo kalcijuma i magnezijuma u svojim organizmima. Ovaj nalaz sugeriše da nije natrijum u vodi doprineo zaštitnom efektu od hipertenzije, već kalcijum i magnezijum.
Abu Mohd Naser, lekar sa Rolins škole za javno zdravlje Univerziteta Emori u Atlanti i vodeći autor ove studije, veruje da minerali poništavaju štetne efekte koje ima natrijum na krvni pritisak.
Ovo je uzbudljiva vest za ljude u Bangladešu, koji nemaju alternativne izvore vode za piće. S druge strane, oni koji žive u razvijenim zemljama, gde postrojenja za prečišćavanje uklanjaju so iz podzemnih voda, nemaju mogućnost da im voda bude obogaćena mineralima.
Iako ovo smanjenje krvnog pritiska primećeno u studiji može biti malo, dovoljno je da naloži neko buduće dalje istraživanje, rekao je dr Robert M. Keri, profesor medicine na Univerzitetu u Virdžiniji koji nije bio uključen u ovu studiju.
„Mislim da je iz mnogih različitih studija prilično jasno da i malo sniženje krvnog pritiska, koje se vrši dosledno, može da ima veliki uticaj na smanjenje kardiovaskularne bolesti i srčanog udara“, kaže dr Keri.
Keri je rekao da bi rezultati trebalo da se ponove u kliničkom okruženju kako bi se potvrdilo da li pijaća voda obogaćena kalcijumom i magnezijumom zaista može da pomogne smanjenju hipertenzije. Ako se potvrde, to može da utiče na nivo krvnog pritiska u prosečnoj populaciji, smatra ovaj lekar.
„To se razlikuje od pristupa koji smo do sada koristili, gde čekamo da neko postane hipertenzivan, a onda tek uvedemo modifikacije načina života, pa dodamo terapiju lekovima kako bismo pomogli pojedincima da snize krvni pritisak“, dodao je dr Keri, smatrajući da se mora raditi i jedno i drugo.
Kalcijum i magnezijum iz ishrane mogu pomoći smanjenju hipertenzije
Prethodna istraživanja pokazala su da su i kalcijum i magnezijum važni za održavanje normalnog krvnog pritiska. Međutim, uzimanje mineralnih dodataka nije dovoljno da se spreče hronične bolesti. Prema mišljenju stručnjaka, dobijanje antihipertenzivnih minerala iz ishrane važno je za naše celokupno zdravlje.
Nažalost, ishranu bogatu mineralima većina planetarne populacije nema, pogotovo jer se brza nezdrava hrana čini mnogo privlačnijom od one zdrave.
Naser napominje da dodavanje kalcijuma i magnezijuma u pijaću vodu može biti održiva metoda za neutralizaciju efekata začepljenja srca. Štaviše, voda može biti bolje sredstvo za isporuku ovih minerala nego hrana, jer sintetička jedinjenja dodata hrani mogu da ometaju apsorpciju hranljivih materija.
„Ako se u vodu dodaju kalcijum i magnezijum, postoji velika verovatnoća da se oni mnogo bolje apsorbuju nego ti isti minerali uneti kroz namirnice“, objasnio je Naser.