KRVNI PRITISAK
Visok krvni pritisak ili hipertenzija odnosno arterijski pritisak je kardiovaskularni problem koji je sve učestaliji i na koji treba da obratimo pažnju.
Visok krvni pritisak
Normalne vrednosti arterijskog pritiska su 120/80 mmHg, dok se hipertenzijom smatraju vrednosti iznad 140 / 90 mmHg.
Kako hipertenzija sa sobom povlači veliki broj zdravstvenih problema, poznata je i pod nazivom “tihi ubica”. Nelečena hronična hipertenzija uključuje veliki broj komplikacija po srce, mozak, bubrege i oči, dok je akutno hipertenzija pravi problem kada se desi hipertenzivna kriza koja može dovesti do krvarenja u mozgu.
Klasifikacija
Optimalni arterijski pritisak < 120 / < 80 mmHg
Normalni arterijski pritisak 120 – 129 / 80 – 84 mmHg
Povišeni normalni arterijski pritisak 130 – 139 / 85 – 89 mmHg
Blaga hipertenzija (I stadijum) 140 – 159 / 90 – 99 mmHg
Umerena hipertenzija (II stadijum) 160- 179 / 100 – 109 mmHg
Teška hipertenzija (III stadijum) > 180 / > 110 mmHg
Epidemiologija
Visok krvni pritisak predstavlja jedan od najčešćih zdravstvenih problema u modernom društvu. Procenjuje se da je procenat odraslih ljudi sa potrebom tretiranja hipertenzije oko 1/3 svetske populacije, što naravno zavisi od mesta gde osoba živi, njenih godina i navika u vezi fizičke aktivnosti i ishrane.
Svakom se desilo bar jednom u životu imala problem sa povišenim pritiskom, ali to ne znači da ima hipertenziju. Hipertenzija se može kontrolisati i zato je najveći problem u našoj zemlji gde 10 – 25 % stanovništva ima ovaj problem, neregularno i nepravilno uzimanje terapije.
Uzroci arterijske hipertenzije
Hipertenziju možemo podeliti prema uzroku na dva tipa. Prvi tip je primarna (idiopatska) hipertenzija, a drugi sekundarna hipertenzija koja je izazvana poznatim uzrokom. Idiopatska hipertenzija nastaje pod nerazjašnjenim uslovima i verovatno je u njen nastanak uključen veliki broj razlićitih faktora, tj ne može se povezati ni sa jednim trenutnim fizičkim stanjem.
Ovo je najčešći tip hipertenzije koji se uočava u 90 – 95% slučajeva i vrlo verovatno je povezan sa naslednim faktorima i uticajem životne sredine. Faktori rizika koji povećavaju šansu za razvoj idiopatske hipertenzije uključuju nezdravu ishranu i gojaznost, konzmiranje alkohola, pušenje cigareta, stres, nedostatak spavanja, fizičku neaktivnost i slično.
Sa druge strane kod sekundarne hipertenzije tačno je poznat uzrok njenog nastanka. Ovo predstavlja 5 – 10 % dijagnostikovanih hipertenzija i osnovno lečenje se zasniva na tretmanu primarnih bolesti koje je izazivaju. Sekundarna hipertenzija je povezana sa poremećajem bubrežnih arterija, bubrega, feohromocitomom (rak nadbubrežne žlezde), kušingovim sindromom, aldosteronizmom, poremećajem štitaste žlezde i upotrebom nekih lekova.
Simptomi
U suštini hipertenzija često ne pokazuje nikakve simptome i stoga se naziva tihi ubica. Simptomi se ispoljavaju retko, a uglavnom se javljaju kada dođe do oštećenja srca, očiju, bubrega ili krvnih sudova. Od retkih simptoma koji se mogu javiti u hipertenziji, uočavaju se glavobolje u predelu potiljka, tinitus (zvonjenje u ušima), problemi sa disanjem, nesvestica, ošamućenost, nestabilno hodanje, aritmija i slično.
Dijagnoza
Hipertenzija se diajgnostikuje preko višebrojnog merenja arterijskog pritiska. Pritisak se može meriti u kućnim uslovima ili u ambulanti, ali određen osoba ima takozvani “strah od belog mantila” što automatski izaziva povišen krvni pritisak i broj otkucaja kada se osoba nađe kod lekara.
Merenje se vrši u sedećem stavu gde se ruka pruža u horizontalni položaj u nivou grudnog koša jer ako se ruka nalazi u nivou iznad grudnog koša rezultat će biti za oko 10 mmHg više, dok ako se nalazi ispod nivoa grudi rezultati će biti za isto toliko niži.
Merenje se ponavlja nakon pet minuta po mogućnosti na istoj ruci u istom položaju istim aparatom. Pre merenja pritiska uklonite odeću koja vas stiska ili na bilo koji drugi način zateže vašu ruku.
Holter merenje odnosno dvadesetčetvoročasovno merenje arterijskog pritiska se vrši kod pacijenata sa varijabilnim rezultatima merenih u ambulanti, kod osoba na koje se sumnja da imaju noćnu hipertenziju i kod osoba sa graničnim vrednostima
Pored merenja krvnog pritiska potrebno je uraditi i laboratorijske analize krvi, urina, ultrazvuk bubrega i srca, pregled očnog dna. Takođe bi trebalo zakazati preglede kod kardiologa, nefrologa, endokrinologa koji će perepisati odgovarajuću terapiju.
Terapija za visok krvni pritisak
Hipertenzija je stanje koje se ne može izlečiti, ali se promenom načina života i adekvatnom upotrebom medikamenata može držati pod kontrolom. Lekovi koji će vam najverovatni biti prepisani su antihipertenzivi iz grupa kao što su ACE inhibitori, beta blokatori, antagonisti kalcijumovih kanala, diuretici, sartani.
Terapija mora biti prepisana isključivo od strane lekara koji će vam tačno reći koje lekove, kada i kako da uzimate, čega se strogo morate pridržavati i ne uzimati ih na svoju ruku.
Greška za koju su pacijenti često u stanju da naprave je da jednostavno prekinu da uzimaju svoju terapiju kada im se pritisak normalizuje, što nikako ne smete raditi, ako osetite da vam nešto smeta, javite se lekaru koji će vam promeniti terapiju.
Promena načina života
Na neke faktore koji povećavaju sklonost ka hipertenziji jednostavno ne možete uticati, a to su genetska predispozicija I broj vaših godina. Pogledajte koji su to faktori rizika na koje možete direktno uticati:
Telesna masa i način ishrane – Povećanje telesne mase direktno utiče na povećanje arterijskog pritiska, stoga je neophodno da regulišete vašu kilažu ako ste gojazni. Izbagavajte prejedanje i uzimanje hranje uveče, umesto toga konzumirajte 3 – 5 manjih porcija sa dosta voća i povrća, a manje masti i mesa.
Preporučuje se DASH dijeta koja se zasniva na unosu voća i povrća, nemasnog mleka i mlečnih proizvoda, proizvoda od integralnog brašna ili celih žitarica, koštunjičavom voću, semenju i leguminozama, nemasnom mesu kao što je pileće, ribi i izbegavanju masne hrane i hrane sa rafinisanim šećerom.
Smanjen unos kuhinjske soli – Kuhinjska so sa sobom povlači vodu što povećava otpor krvi na pumpanje srca i direktno podiže arterijski pritisak. Natrijum hlorid je sastavni deo velikog broja namirnica, tako da izbegavajte dosoljavanje. Zamenite klasičnu so sa kombinovanom solju kalijum i natrijum hlorida.
Pušenje – Pored toga što utiče na povećanje arterijskog pritiska, pušenje izaziva ogroman broj zdravstvenih problema bez ikakvih beneficija po zdravlje. Nikotin oštećuje krvne sudove, ubrzavajući proces ateroskleroze.
Alkohol – Izbegavajte konzumiranje alkohola. Ne preporučuje se više od jedne čaše alkohola za žene, a dve za muškarce dnevno. Dugogodišnja upotreba alkohola može oštetiti srce i uticati na povećanje arterijskog pritiska.
Fizička aktivnost – Fizička aktivnost je preporučljiva za ljude kako obolele od hipertenzije tako i za prevenciju ovog stanja. U stanju blage hipertenzije, moguće je regulisati pritisak bez upotrebe lekova, samo fizičkom aktivnošću, regulisanjem dijete i ostalih navika. Preporučuje se 30 – 45 minuta aerobnog vežbanja 3 – 5 puta nedeljno. Najbolje aerobne vežbe su vožnja bicikle, plivanje, trčanje i aerobik.
Stres – Priroda reakcija na stres je povećanje arterijskog pritiska. Produženi stres utiče na razvoj hipertenzije i izbegavanje stresa može pomoći u sniženju krvnog pritiska.
Izvor: Prirodanadar.rs