RIZIK PREMA POLU
Novija medicinska studija tvrdi da su za muškarce i žene utvrđene različite genetske predispozicije za nastanak raka mozga (gliom i glioblastom).
Nedavno je otkriveno da različiti genetski faktori rizika diktiraju uslove za nastanak raka mozga kod muškaraca i kod žena.
Gliom, najčešći tip primarnog tumora mozga, jeste maligno oboljenje koje pogađa ljude. Javlja se u mozgu ili u kičmenoj moždini, poreklom je iz glijalnih ćelija koje izoliraju neurone i služe kao njihova podrška. U zavisnosti od brzine rasta i lokacije, gliomi mogu uticati na funkciju mozga, pa čak i prouzrokovati smrt.
Prema studijama, učestalost i preživljavanje glioma razlikuje se između muškaraca i žena. Međutim, naučnici su slabo razumeli uticaj polno-specifičnih genetskih razlika na profil rizika od glioma, pa je nedavno otkriveno da različiti genetski faktori rizika deluju na razvoj glioma kod jednog i drugog pola.
U svom članku, objavljenom u časopisu „Scientific Reports“, međunarodni tim koji predvode istraživači sa medicinske škole Univerziteta Case Western Reserve (CaseMed) u Ohaju identifikovao je oblasti u ljudskom genomu gde su se pojavile genetske varijacije na osnovu pola i vrsta tumora. Tim veruje da bi razumevanje ovih varijacija jednog dana moglo dovesti do genetskog testa koji kliničarima može pomoći da procene rizik pacijenta od nastanka raka mozga.
Faktori koji utiču na učestalost glioma
Gliomi su uglavnom klasifikovani kao glioblastom, koji u SAD čini 61,9 procenata slučajeva glioma odraslih, i gliomom niskog stepena, koji se javlja samo u 24,2 odsto slučajeva.
Istraživanja pokazuju da glioblastom ima petogodišnju stopu preživljavanja od samo 5 odsto. To znači da će u proseku samo 5 odsto ljudi sa ovom bolešću živeti najmanje pet godina nakon što im je postavljena dijagnoza.
Smatra se da starost, rasa ili nacionalnost utiču značajno na pojavu glioma. U SAD je životni rizik od razvoja glioma više nego dvostruko veći među nelatinoamerikancima nego među afroamerikancima (crncima). Statistički podaci takođe pokazuju da je rizik za 25 procenata veći kod nehispane belce nego kod Hispanjolaca.
Globalno, najviše stope incidencije glioma mogu se naći u SAD, Kanadi, Australiji i severnoj Evropi. Studije takođe otkrivaju da stope preživljavanja nakon dijagnoze glioma variraju u zavisnosti od rase ili nacionalnosti.
Iako su mnogi faktori životne sredine umešani u razvoj glioma, do sada su jedini potvrđeni faktori rizika za ove tumore jonizujuće zračenje, koje povećava rizik za čoveka, i istorija alergija i drugih atopijskih bolesti, što smanjuje ovaj rizik.
Pol i geni određuju rizik od glioma
Prema najnovijim istraživanjima, incidencija glioma je približno 50 odsto veća kod muškaraca, što potencijalno može biti posledica seksualnih hormona kod žena, za koje se veruje da imaju zaštitnu ulogu protiv ove maligne bolesti. Međutim, postojeća literatura o ovom izveštaju nije bila konzistentna.
Za svoju studiju, istraživači su razmotrili genetske razlike između pacijenata sa gliomom, glioblastomom i neglioblastomom na osnovu njihovog pola. Oni su se posebno fokusirali na tzv. autozomne pojedinačne nukleotidne polimorfizme i varijante polnih hromozoma. Dok se prvi odnose na mutacije prisutne u genima koji formiraju neseksualne hromozome, drugi se odnose na varijacije specifične samo za gene u polnim hromozomima.
Istraživači su pronašli tri regiona u genomu gde su postojale genetske razlike između muškaraca i žena. Dva regiona su prethodno identifikovani kao lokusi (lokacije) rizika dok je treći novootkriven kao autozomni lokus. Genetske razlike, primetili su, varirale su u zavisnosti od pola i vrste tumora (tj. glioblastoma nasuprot neglioblastomu).
„Postoji jedan region koji je jasno povezan sa povećanim rizikom kod muškaraca, drugi region gde je jasno povezano sa povećanim rizikom kod žena i treći gde se pokazuje i kod muškaraca i kod žena, ali čini se da ima jaču povezanost kod žena“, kaže Džil Barnholc-Sloan, profesorka na CaseMed-u i autorka ove studije.
„Ove značajne razlike u veličini efekta mogu biti rezultat različitih bioloških funkcija ovih varijanti po polu zbog bioloških razlika u polu ili interakcije između ovih varijanti i neidentifikovanih faktora rizika koji variraju u prevalenci ili efektu po polu“, primetila je Barnholc-Sloan i njen tim u svom izveštaju.