INFARKT USLED PREVIŠE POSLA
Poslednja medicinska studija otkrila je da su radoholičari pod veoma velikim rizikom od srčanog infarkta, zbog neobično dugog radnog vremena ili dužeg ostanka na poslu iz raznih razloga.
Radoholičari
Većina poslova je stresna, ali radoholičari za to ne mare, pa na svojim radnim mestima borave mnogo duže nego što je to potrebno.
Međutim, prema jednoj studiji, mlađi zaposleni ljudi koji često rade veoma dugo preko radnog dana, imaju veći rizik od nastanka srčanog udara (akutnog infarkta miokarda).
Šta se dešava sa zdravljem srca kada se radi preterano dugo, radoholičari i posledice?
Studija iz 2019. godine, koja je objavljena u časopisu „Stroke“, pokazala je da svako ko predugo radi ima povećan rizik od srčanog udara.
Za ovu studiju naučnici su ispitivali 143.592 odrasle osobe u uzrastu od 18 do 69 godina koje su imale najmanje šest meseci radnog iskustva i radili svojim uobičajenim tempom. To znači da je većina njih imala puno radno vreme tokom dana.
Lekari su takođe uzeli detaljnu medicinsku dokumentaciju svih učesnika istraživanja, zajedno sa eventualnom istorijom srčanog udara ili faktorima rizika za njega – dijabetesom, povišenim holesterolom ili visokim krvnim pritiskom.
Rezultati su pokazali da:
– 42.542 učesnika (30 procenata) radilo je više od 10 sati dnevno oko 50 dana godišnje, što su naučnici definisali kao dugo radno vreme
– 14.481 osoba (10 odsto) radilo je previše sati dnevno najmanje jednu deceniju
– 1.224 učesnika (oko 1 odsto) doživeli su srčani udar na kraju napornog radnog dana
Naučnici su otkrili da je preterano dugo radno vreme za 29 odsto povećalo rizik od nastanka srčanog udara u poređenju s radom koji se obavlja manje od 10 sati dnevno.
Zaposleni koji su radili predugo deceniju ili više imali su čak 45 odsto veći rizik od infarkta srca.
Doktor Aleksis Deskata, viši autor studije i istraživač Francuskog nacionalnog instituta za zdravstvena i medicinska istraživanja i Univerziteta u Anžeu, upozorio je da zaposleni treba da odmore nakon tolikog napornog rada.
Deskata je primetilo da studija nije bila kontrolisani eksperiment da bi se utvrdilo da li dugo radno vreme može direktno da izazove srčani udar. Međutim, stres od dugih sati i nedostatak slobodnog vremena za redovno vežbanje i druge zdrave životne navike mogli su doprineti riziku od infarkta.
Doktor Džošua S. Jamamoto, kardiolog u Memorijalnoj bolnici Džon Hopkins u Vašingtonu, koji nije bio uključen u studiju, dodao je da predugo radno vreme i hronični stres kao njegova posledica mogu ubrzati prirodno starenje.
Jamamoto je objasnio da povišen stres čini da telo proizvodi više hormona stresa, poput adrenalina i kortizola.
Ovi hormoni imaju negativne efekte, kao što su:
- povećan krvni pritisak
- povećanje opterećenja na srcu
- naprezanje krvnih sudova
- povećavanje rizika nastanka srčane aritmije ili fibrilacije srčanih pretkomora, što je glavni uzrok infarkta
Starost i posao mogu uticati na rizik od infarkta
Nalazi studije otkrili su da su i muškarci i žene imali sličan porast rizika od srčanog udara tokom dugog rada.
Istraživači su upozorili da se mlađi radnici čine posebno osetljivim. Radnici mlađi od 50 godina koji su radili dugo tokom radnog dana najmanje 10 godina imali su više nego dvostruko veću verovatnoću da dožive srčani udar u odnosu na druge koji su radili manje.
Za učesnike starije od 50 godina koji rade mnogo, povećan rizik od srčanog udara iznosio je 36 odsto.
Studija je takođe pokazala da ljudi na autoritetnim pozicijama mogu biti manje podložni srčanim udarima u odnosu na radnike koji nemaju mnogo kontrole nad svojim radnim zadacima ili rasporedom. Učesnici koji su bili vlasnici preduzeća ili rukovodioci nekog sektora, koji su radili predugo na dnevnom nivou deceniju ili više, imali su 21 odsto veći rizik od srčanog udara.
Povećani rizik naglo je porastao na 59 odsto za fizičke radnike, dok su oni koji rade još niže kvalifikovane poslove imali šokantnih 70 odsto veći rizik od javljanja infarkta srca.
Doktor Puran D. Fagri, direktor Centra za zdravlje životne sredine i unapređenje zdravlja Univerziteta u Konektikatu, rekao je da zaposleni na veoma zahtevnim poslovima, kao što su poslovi sa slabom kontrolom ili imaju preterano dugo radno vreme, često pate od hroničnog stresa. Fagri je dodao da ovi faktori dugoročno imaju štetne efekte na zdravlje zaposlenih.