TRAGEDIJA JEDNE LJUBAVI
Admira i Boško su bili rođeni iste godine, delili su svoje mladenačke radosti, nadanja, strahove, neizmernu ljubav i smrt u koju su otišli zajedno.
Danas se navršava 27 godina otkad su Bošnjakinja Admira Ismić i Srbin Boško Brkić poginuli zagrljeni u pokušaju da pobegnu iz ratnog Sarajeva i zajedničku sreću potraže negde gde ih neće smatrati izdajnicima svoga naroda.
O sarajevskom Romeo i Juliji napisane su knjige i snimljeni filmovi. O njihovoj tragičnoj ljubavi, jednoj od, kako se veruje, poslednjih priča o pravoj, iskrenoj i bezuslovnoj ljubavi, okončanoj 18. maja 1993. godine, izvestili su svi svetski mediji.
Admira i Boško su bili rođeni iste godine, delili su svoje mladenačke radosti, nadanja, strahove, neizmernu ljubav i smrt u koju su otišli zajedno.
Njihova ljubav je počela još u srednjoj školi. Upoznali su se za vreme Olimpijade u Sarajevu. Prijateljstvo je veoma brzo preraslo u ljubav, koja se nastavila i kada su glavni grad BiH zasule granate.
To što je Admira Bošnjakinja, a Boško Srbin, mladom paru nije bilo važno. Nisu ih uspeli uveriti da su različiti… Boško nije otišao iz Sarajeva radi Admire. Mladi ljubavnici živeli su kilometrima udaljeni, ali to ih nije sprečilo da se viđaju iz dana u dan.
I dok je rat besneo, njihova ljubav je bivala sve jača. Godinu dana od početka rata, Boško i Admira su odlučili da napuste Sarajevo. Pet dana nakon Admirinog 25. rođendana, 18. maja 1993, krenuli su iz grada.
Preko zajedničkih prijatelja su dogovorili izlazak iz Sarajeva. Verujući da je na snazi obustava paljbe, nisu čekali mrak, već su krenuli oko 17 sati. Međutim, uspeli su da stignu samo do Vrbanjskog mosta kada je snajperski metak pogodio Boška, koji je izdahnuo na mestu, dok je drugi metak pogodio Admiru. Smrtno ranjena ona je dopuzala do svog mrtvog dečka, zagrlila ga i izdahnula.
Osam dana niko se nije usudio da skloni njihova tela, jer su se nalazila na „ničijoj zemlji“. Tela su izvukli pripadnici Vojske Republike Srpske i sahranili ih na groblju u Lukavici.
Admirini roditelji su, posle rata, tela prebacili u Sarajevo. Admira i Boško su sahranjeni na groblju Lav, jedno pored drugog.