HITLEROVE STARLETE

Začeci pojave starleta-glumica, koju možemo okarakterisati kao starletizam, vuku korene još iz doba nacističke Nemačke.

Kako su američki filmovi bili zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, trebalo je stvoriti novi sadržaj s jakom propagandom. Zato su Adolf Hitler i Jozef Gebels su putem Universum Film-Aktien Gesellschaft (UFA) zaposlili brojne glumice, starlete, pa se tako javio starletizam.

S osam godina se iz Engleske preselila u Nemačku. Dok je radila kao profesionalna plesačica zapazili su je filmski agenti i angažovali za uloge u nemom filmu. Nakon što je postala zvezda, putovala je po celom svetu i snimala na francuskom, nemačkom i engleskom. Lilian Harvi se 1933. odselila u SAD sa željom da započne holivudsku karijeru. Nakon dve godine pokušavanja i malih uloga, vratila se u Berlin gde joj uspeh bio garantovan. Kao znak zahvalnosti za odanost Trećem rajhu, dobila je luksuzni automobil, dom i gomilu novca kao zaradu za ukupno 12 filmova u kojima je glumila. Lilian je bila glavna zvezda brojnih nemačkih mjuzikala koje je Hitler obožavao. Ipak, 1942. je napustila Nemačku i vratila se u SAD.

Godinu dana pre nego što su nacisti preuzeli kontrolu nad UFA-om, Sibil Šmic je potpisala petogodišnji ugovor sa tom produkcijom. Nažalost, Gebels nije bio njen obožavalac jer je bila tiha i povučena. Njena tamna kosa i oštre crte lica nisu delovale previše arijevski, pa je dobijala samo sporedne i beznačajne uloge, ili pak one problematičnih likova poput špijuna i ljubavnica. Ipak, 1943. je dobila ulogu svog života u Titaniku. Produkcija je imala puno problema i nakon što su potrošeni milioni dolara, Gebels je odlučio da se film nikad neće prikazivati u nemačkim bioskopima. Sibil tako nikada nije imala priliku da dokaže svoj glumački talenat, a bila je zarobljena nepovoljnim ugovorom. Na kraju su je kritikovali jer nije napustila zemlju kojom su vladali nacisti, a život je skončala samoubistvom.

Lida Barova je bila ugledna glumica iz Praga, a potpisala je ugovor s UFA-om za svoj prvi nemački film Barcarole 1935. Nudili su joj i holivudske uloge, ali je odlučila da ostane u Nemačkoj. Bila je verena za Gustava Froliha, slavnog glumca koji se razveo od svoje žene Jevrejke kako bi mogao da nastavi svoju glumačku karijeru. Par je prihvatio nacističke ideale kako bi napredovao u karijeri, a Gebels je bio opsednut Lidom, pa su ubrzo počeli i preljubničku aferu. Nije potrebno isticati koliko joj je status njegove ljubavnice pomogao u karijeri – pozivana je na sve audicije i brzo se obogatila. Naravno, njihov odnos je prekinuo Hitler, deportujući Lidu u Prag.

U jednom od najpropagandnijih filmova „Ih klage an“ (Optužujem) je glumila upravo Hejdmari Hathejer. Tumačila je ženu koja je imala multipla sklerozu i koja želi da se otruje i tako okonča muke. Cilj je bio stvoriti legitimitet za nacističku ideju o ubijanju ljudi s oštećenjima.

Kod nacističkih devojaka treba obavezno pomenuti i Kristinu Soderbaum, koja je pored slave okusila i mnoge gadne stvari starletizma u nacističkoj Nemačkoj.

Na početku svoje glumačke karijere, Kristina se udala za Veita Harlana, jednog od omiljenih Gebelsovih režisera, što je naravno doprinelo stvaranju velike karijere. Uvek je glumila uloge uzornih nemačkih žena – skromnih, požrtvovnih i sentimentalnih pa je ubrzo postala miljenica nacije. Obožavali su je zbog “baby face- a” i tipičnog arijevskog izgleda.

Godine 1940. glumila je u filmu “Jus Suss”, jednom od prvih antisemitskih filmova. U filmu je siluje Jevrej, a ona čini samoubistvo. Film je pokrenuo vatromet reakcija te nije slučajno što su Hitler i Gebels planirali pustiti film nedugo što su najavili svoj plan slanja Jevreja u radne logore. Zbog toga su Kristinu često smatrali indirektno odgovornom za milione umrlih u holokaustu.