BATLLE OF THE LITTLE BIGHORN
U leto 1876. desila se bitka kod Male divokoze (little bighorn) kada su četiri konjička puka američke vojske došla da Indijancima otmu zlato.
Takozvana „Bitka kod Male divokoze“ ujedinila je kao nikada do tada sva indijanska plemena, koja su se odlučno suprotstavila moćnom neprijatelju.
Kada je otkriveno zlato u Crnim Brdima u Južnoj Dakoti koja su za Indijance predstavljala „Sveti centar sveta“, kopači zlata su nagrnuli sa svih strana.
Mnogi su poginuli, jer je ta teritorija po dogovoru sa vladom SAD zauvek trebala da pripadne Indijancima.
U leto 1876. krenula su četiri konjička puka da obezbede sigurnost belim doseljenicima i otmu od starosedelaca Crna Brda. Jedan puk pod komandom generala Kastera otišao je daleko ispred ostalih.
Ignorišući naređenja da čeka pojačanje, odlučio je da napadne pre nego što je stiglo upozorenje o zasedi u kojoj ga je čekalo 3.500 Indijanaca spremnih da brane svoju zemlju i svoje porodice.
Uprkos Kasterovim očajničkim pokušajima da pregrupiše svoje ljude, brzo su bili opkoljeni. Dok su Indijanci zatvarali obruč, Kaster je naredio svojim ljudima da pucaju na svoje konje kako bi formirali zid koji bi ih branio od indijanske pucnjave.
U roku od sat vremena, Kaster i svi njegovi vojnici su bili mrtvi.
Posle bitke, Indijanci su došli i skinuli leševe i skalpirali sve uniformisane vojnike.
Zanimljivo je da su sa Kastera skinuli odeću ali ga nisu skalpirali, možda misleći da on nije vojnik jer je bio u košulji a ne u plavoj uniformi.
Napad na sveta Crna Brda ujedinila su plemena Sijuksa, Čejena i Arapaho koje su predvodila dvojica hrabrih poglavica – Bik Koji Sedi i Ludi Konj. Okupljen je najveći broj Indijanaca u istoriji.
Bitka kod Little Bighorna, takođe nazvana Kasterova poslednja bitka, označila je najodlučniju pobedu Indijanaca i najgori poraz američke vojske u dugom ratu.
Smrt Kastera i njegovih ljudi razljutila je mnoge doseljenike Amerikance i potvrdila njihovu sliku o Indijancima kao divljim i krvožednim te su tražili osvetu za svog heroja.
Američka vlada je ubrzo povećala svoje napore da pokori indijanska plemena. U roku od pet godina, gotovo svi Sijuksi i Čejeni su bili smešteni u rezervate.
Bik Koji Sedi, iako je pobedio Kasterovu vojsku, morao je da pobegne u Kanadu gde je ostao do 1881. kada je amnestiran od američke vlade.
Starosedeoci Severne Amerike greškom su dobili ime Indijanci jer su Evropljani verovali da su stigli u Indiju.
Da ironija bude veća, kolonizacija ne bi ni uspela da „divljaci“ nisu pomogli doseljenicima da prebrode prvu zimu.
Američke urođenike, kojih je bilo oko 10 miliona, belci su proglasili životinjama vodeći rasprave da li uopšte imaju dušu. Rat doseljenika i starosedelaca je trajao sve do kraja 19. veka, do kada su bili istrebljeni, pobeđeni ili utopljeni u novu američku naciju.
Iako ih je danas manje od tri miliona, njihov duh je preživeo i dan-danas se prepričavaju pobede poslednjih ratnika koji su pokušali da sačuvaju način života svog naroda.
Ljiljana Sandić – FB strana Niste znali