UTICAJ NA KOLOREKTALNI KANCER

Rizik od javljanja karcinoma debelog creva raste sa smanjenom fizičkom aktivnošću i povećanim sedelačkim načinom života.

 

Nedavno istraživanje lista „British Journal of Cancer“ otkrilo je da ljudi koji imaju najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu potencijalno da umanje rizik od nastanka raka debelog creva za više od trećine.

Izveštaj, koji su priredili istraživači sa Univerziteta Sao Paolo, prvi je koji analizira direktnu vezu između fizičke aktivnosti tokom adolescencije i rizika od razvoja tumora kasnije u životu.

Fizička aktivnost

Kolorektalni karcinom se odnosi na kancer koji započinje ili u debelom crevu ili u rektumu. On se takođe može nazvati rakom debelog creva ili rektuma, u zavisnosti od toga gde se bolest prvi put javlja. Većina karcinoma debelog creva nastaje iz adenomatoznih polipa ili prekanceroznog stanja u debelom crevu ili rektumu.

U svom izveštaju tim je prikupio podatke o 28.250 žena objavljene u Studiji zdravlja medicinskih sestara II, jednoj od najvećih istraga faktora rizika za glavne hronične bolesti ikada sprovedenoj. U tu studiju su uključene žene koje su dale podatke o svojoj pojedinačnoj istoriji fizičke aktivnosti i imale su endoskopiju tankog creva između 1998. i 2011. godine.

Istraživači su otkrili da svakodnevna fizička aktivnost tokom više od 60 minuta u periodu adolescencije, izmerena u dobi od 12 do 22 godine, smanjuje rizik od tumora debelog creva za sedam procenata, u poređenju s malo ili uopšte nikakvim fizičkim aktivnostima.

U međuvremenu, fizička aktivnost samo tokom odrasle dobi, merena od 23 do 64 godine, smanjila je rizik za devet procenata, a fizička aktivnost i u adolescenciji i u odrasloj dobi smanjila je rizik za 24 procenta. Ovi brojevi se menjaju i prilagođavaju u skladu sa poznatim faktorima rizika kao što su pušenje, dijeta, unos alkohola i porodična istorija kolorektalnog karcinoma.

Kada se razmotri ozbiljnost adenoma, razlike postaju značajnije. U poređenju sa učesnicima sa malo aktivnim životnim stilom tokom adolescencije i odrasle dobi, oni sa visokom fizičkom aktivnošću tokom obe faze imali su smanjen rizik od uznapredovalog karcinoma za 39 procenata.

„Ovaj povećani nivo smanjenja rizika povezan je sa vilinoznim adenomima, koji su agresivni polipi prečnika više od 1 cm i koji će najverovatnije evoluirati u kolorektalni karcinom“, objasnio je Leandro Rezende, jedan od vodećih autora ove studije.

Fizička aktivnost smanjuje rizik od raka debelog creva jer smanjuje telesnu masnoću, upalu i nivo insulina. Takođe može dovesti do uravnoteženih i raznovrsnijih bakterija u crevima, što rezultira dobrom metaboličkom i upalnom aktivnošću.

Sedelački način života

Iako je opšte poznato da je fizička neaktivnost štetna za zdravlje, obim njenog štetnog uticaja ostaje otvoren. U drugoj studiji, ovog puta objavljenoj u „Journal of the National Cancer Institute“, tim istraživača sa Univerziteta u Regensburgu u Nemačkoj doveo je u vezu sedelački način života i karcinom koji se javlja u debelom crevu, endometrijumu i plućima.

Za ovu studiju istraživači su koristili metaanalizu i uporedili podatke iz 43 opservacijske studije, koje uključuju više od četiri miliona pojedinaca i 68.936 slučajeva raka.

Kada su uporedili najviši nivo sedelačkog načina života sa najnižim, istraživači su otkrili značajno veći rizik za tri vrste raka. Čak i ljudi koji vode aktivan način života mogu biti pogođeni ovom statistikom ako provode veliku količinu vremena u sedećem položaju. U ovom slučaju ograničavanje vremena provedenog u tom položaju igra važnu ulogu u sprečavanju karcinoma.

Prema Američkom udruženju za srce, skoro trećina srednjoškolaca tokom tri ili više sati tokom prosečnog školskog dana igra video-igrice. Kada se uzmu u obzir drugi virtuelni ekrani, brojevi se samo pogoršavaju. Studija Fondacije porodice Kajzer otkrila je da deca dnevno provode više od sedam i po sati ispred ekrana.

U međuvremenu, istraživanje iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ove godine otkrilo je da je više od 15 odsto odraslih Amerikanaca fizički neaktivno, dok je jug SAD statistički još gori, sa 28 odsto fizički neaktivnog stanovništva.

„Previše odraslih je neaktivno i možda ne znaju koliko to utiče na njihovo zdravlje“, kaže Rut Petersen, direktorka Odeljenja za ishranu, fizičku aktivnost i gojaznost.

Ona napominje da svi treba da budu mnogo aktivniji i da adekvatno vežbaju.

„Ako ste fizički aktivni, to vam pomaže da bolje spavate, da se osećate bolje i time smanjujete rizik od gojaznosti, srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i nekih tipova karcinoma“, dodaje dr Petersen.