SVEŽI PLODOVI TOKOM CELE GODINE

Paradajz je jednogodišnja biljka koju je najbolje gajiti u zaštićenom prostoru jer će tako davati rod tokom cele godine.

Ovaj gotovo neizostavan deo svake trpeze deli se obično u tri grupe: niski, visoki i žbunasti.

Pošto potiče iz Latinske Amerike, pri uzgoju je bitno da mu se obezbedi dovoljno toplote. Najbolja temperatura za nicanje paradajza je skoro poput sobne, dakle od 23 do 25 stepeni, a za dalji razvoj od 20 do 25 stepeni. Ovo je, pre svega, bitno zbog noćnih temperatura koje mogu da variraju i tako oštete razvoj biljke. Paradajz koji je uzgojen setvom iz semena biće otporniji od biljaka proizvedenih rasadom.

Paradajz takođe zahteva puno svetlosti jer će tako brže procvetati. U suprotnom, rast i razvoj mogu biti poremećeni i to važi za sve sorte paradajza, rane, domaće, hibridne. Optimalna količina svetlosti i temperature, ukoliko se paradajz sadi u plasteniku,  postiže se uz pomoć mreža za senčenje.

Kada se govori o vlazi, ona nije potrebna u velikim količinama, ali je važno zalivanje kad biljka cveta. S druge strane, velika vlažnost vazduha može poremetiti razvoj biljke. Za navodnjavanje je najbolji sistem kap-po-kap ili brazdanje, koje je najbolje obaviti u prepodnevnim satima.

Paradajzu je potrebno i prihranjivanje, naročito mladim biljkama kojima je potreban posebno fosfor, a to se postiže upotrebom kvalitetnih mineralnih đubriva.

Najbolje sorte i hibridi za gajenje paradajza u plasteniku

Za gajenje paradajza u plastenicima koji se proizvodi iz rasada važno je obezbediti kvalitetan supstrat. Zemljište za plastenik treba da bude srednje teško ili lako, odnosno peskovito. Od nicanja biljke do prve berbe prođe između 4 i 5 meseci. Naši proizvođači se sve više okreću stranim sortama, pre svega onim iz Francuske i Holandije.

Jedna od hibidnih sorti, jako popularna u Srbiji, jeste Matijas. To je hibridna sorta koja relativno visoko raste, a osim u plasteniku, može se gajiti i na otvorenom. Daje otporne, čvrste plodove, težine od 200 do 250 grama. Poznat je po otpornosti na razne bolesti, ali i po izuzetno visokim prinosima. Dobro podnosi transport.

Big beef F1 rani je još jedna hibridna sorta koja je poznata po tome što je optimalna kombinacija tradicionalnog ukusa i hibridnih karakteristika. Lako se prilagođava klimi u kojoj se gaji, daje svetle, velike plodove, težine do 330 grama i dosta je otporan na razne bolesti.

Optima je srednje rana, visoka sorta paradajza. Pored plastenika, može se gajiti i na otvorenom. Plodovi su mu okrugli, tamno crveni i veličine do 250 grama. Takođe su otporni i čvrsti, pa lako podnose transport.

Volovsko srce jedna je od najkasnijih sorti paradajza. Ovaj paradajz je jedinstven po ružičastom plodu, koji je jako krupan i srcolikog oblika. Plodovi su ukusni, vrlo mesnati i sočni. Jedina mana je mekoća ploda, koji ne može najbolje da podnese transport i skladištenje.

„Zavodnik“ među paradajzevima je Kazanova, takođe hibridna sorta, koja u adekvatnim uslovima gajenja može dati po biljci 6 do 7 kilograma prinosa. Plodovi su težine do 230 grama, čvrsti, mesnati, pogodni za transport i duže čuvanje. Seje se u februaru i martu. Treba paziti da se ne pretera sa đubrenjem, jer u slučaju predoziranja, cvetovi će opadati, a prosečan prinos će biti značajno smanjen.