ANONIMNI NAČIN RADA

Internet pregledači imaju „incognito mode“, što znači da se u svakom trenutku njegov korisnik može preorijentisati na nešto privatniju pretagu na mreži. Međutim, da li je korisnik i tada stoprocentno bezbedan?

 

Pojam „privatno“ se koristi prilično slobodno i ima razna značenja, a to je naročito slučaj kada se radi o privatnosti na internetu, pa sa tim u skladu se shvata i incognito način rada u pregledaču (brauzeru).

Ovde se, pre svega, misli na „privatno pregledanje interneta“ – podešavanje u internet pregledaču koje vam (navodno) omogućava da sakrijete istoriju od drugih koji koriste isti računar.

Iako privatni (ili „anonimni“) način rada može donekle da sakrije vaše aktivnosti, ipak postoje načini na koje vaše radnje mogu da prate internet provajderi, državni organi, pa čak i hakeri.

Šta je režim privatnog pregleda (Incognito/Private Browsing)?

Ova funkcija se prvi put pojavila u internet pregledaču Safari 2005. godine. Nije trebalo dugo da i rivali, kao što su Google ili Mozilla, takođe uvrste privatno pregledanje u svoju ponudu. Ubrzo je ovo postao standardni deo svih internet pregledača.

Privatno pregledanje znači da je otvorena posebna „sesija pregledanja“, izolovana od glavne. Ne čuva se istorija pregledanja, kao ni „kolačići“ sa internet-stranica koje posećujete.

Granice privatnog režima

Pregledači koji nude privatni režim često naglašavaju da se ne radi o „apsolutnoj zaštiti“. U najboljem slučaju, u piitanju je tanki sloj privatnosti.

Inkognito režim ne sprečava administratore korporativnih ili edukativnih mreža da prate podatke o vašoj aktivnosti, a isto važi i ako koristite neki javni hotspot (kafić ili restoran), pa tu nikada ne ostavljajte osetljive podatke.

Dakle, „Privatno pregledanje“ se odnosi isključivo na to kako se podaci o aktivnosti čuvaju na uređaju, a ne na to kako se ti podaci prenose putem mreže.

Međutim, ako je vaš računar zaražen nekim „virusom“ koji prati mrežni saobraćaj i DNS zahteve, režim privatnog pregledanja ne može vam pomoći. Takođe, teško je boriti se i protiv slonamernih softvera koji koriste tehnike „otiska prsta“, odnosno pokušavaju da otkriju šta je to za vaš računar specifično.

Otisak prsta

Ovi „otisci prstiju“ su zanimljiv fenomen. Čini se da privlače manje pažnje od zlonamernih softvera i „trojanaca“, uprkos svojoj sposobnosti da precizno odrede o kome se radi na osnovu aktivnosti.

Dok pregledate internet, sajtovi trećih strana mogu prikupljati informacije o vašem računaru, uključujući vremensku zonu, rezoluciju ekrana, pregledač, jezik koji koristite i tako dalje.

Da li postoji prava sigurnost?

Kao što smo mogli da vidimo, kada se spomene „privatnost“ na internetu, obično mislimo na mogućnost pregledanja bez brige da će neka treća strana imati uvid u naše aktivnosti.

Međutim, ovo često nije u potpunosti moguće – iako se podaci ne čuvaju lokalno, na samom uređaju, to ne znači da ono što „putuje kroz mrežu“ nije dostupno internet provajderima i višim instancama.

Zbog toga, najviše što možete da uradite jeste da koristite neki kvalitetan VPN (virtuelna privatna mreža), koji ne prati logove, pa ni tada ne možete da budete potpuno ubeđeni u privatnost.

Kako biste zaista imali privatnost, morali biste u potpunosti da isključite JavaScript, što bi većinu sajtova koje svakodnevno koristite učinilo potpuno neupotrebljivim. Ovo je, naravno, ekstremna mera, i ne savetuje se da joj pribegavate tek tako.

Izvor: B92.net