MISTERIOZNO ZDANJE

Srednjevekovna građevina Por Bažin u južnom Sibiru, za koju se smatra da su je podigli Ujguri, starija je nego što se mislilo, pokazalo je najnovije istraživanje.

Istraživači Univerziteta u Groningenu koristili su posebnu tehniku za datiranje ugljenika-14 i utvrdili da je Por Bažin, kompleks na 2.300 metara nadmorske visine na jezeru Tere-Kol, izgrađen 777. godine, dve decenije kasnije nego što se mislilo.

„U kompleksu su naučnici pronašli gredu sa šiljkom iz 775. godine. Pošto su mogli da utvrde da je drvo posečeno dve godine kasnije, kompleks je morao da bude izgrađen 777“, navodi se u izveštaju u zborniku Nacionalna akademija nauka.

Otkrića potkopavaju romantičnu teoriju da je ovo kraljevska letnja rezidencija, koju propagira lokalni akademik Demir Tuluš sa Instituta za humanističke i društvena i ekonomska istraživanja u Tuvi.

On tvrdi da bi utvrđenje moglo biti letnja palata izgrađena za ženu jednog kana (tatarskog vođe). Poznato je da su se kineske princeze udavale za Ujgure i turkijske kanove, objasnio je.„Verovatno je jedna takva princeza trebalo da živi u ovoj palati, ali nešto joj se dogodilo na putu dovde i nikad nije došla. Ovo mesto je potpuno je napušteno posle 30 ili 40 godina.“

Nova studija ističe da je Por-Bažin izgrađen kao manihejski manastir, što je takođe pominjao Tuluš – ali u trenutku kad je palata završena, ova religija je naglo izmodila.

„Godine 777. na čelu kaganata bio je Tengri Bogu Kan. Preobratio se u manihejstvo, gnostičku religiju koja je bila u oštroj suprotnosti sa zvaničnom. Bogu Kan je ubijen tokom antimanihejske pobune 779. Sve se to lepo poklapa sa arheološkim dokazima. Verovatno je kompleks izgrađen da služi kao manihejski manastir i to objašnjava zašto nije korišćen nakon što su antimanihejci pobedili Bogu Kana. Da je to bila palata ili tvrđava, verovatnije je da bi se pobednici uselili.“

Uprkos tome, izgrađena je prema zahtevnim odredbama svojih drevnih dizajnera kao tvrđava spektakularnih razmera. Spoljni zidovi bili su visoki deset metara, a široki 12 metara. Opisana je kao „tvrđava slična kremlju“, čija je središnja konstrukcija bila unutrašnje dvorište podržano sa trideset drvenih stubova na kamenim podlogama.

Arheolozi su na gipsu zidova, džinovskih kapija i fragmenata spaljenog drveta pronašli glinene table sa tragovima ljudskih stopala, izbledele crteže u boji u onome što je poznato kao „jedan od najtajanstvenijih arheoloških spomenika Rusije“.

Ruski naučnici utvrdili su da na ovom mestu gotovo da i nema kulturnog sloja.

Jedva da su pronađeni bilo kakvi dokazi o čovekovom prisustvu. Otuda i zaključak da osoba iz visokog društva, za koju je sagrađena, nikada nije živela ovde. Niti bilo ko drugi.

Glavni arheolog Irina Aržanceva kaže da kad bi bio slučaj da je kan sa svojom ženom i slugama proveo najmanje jedno leto u tvrđavi ili da su ovde živeli monasi, ostavili bi sloj zemlje, deponije, puno artefakata. Međutim, drevni podovi otkriveni tokom iskopavanja gotovo da nisu poremećeni. Pronađena je samo jedna jama sa pukotinama, gde su pronašli jednu srebrnu minđušu sa priveskom – veoma tipičan muški nakit turkijskih plemena. Fragmenti tri do četiri keramičke posude pronađeni su na kapiji, na rampi. Možda ih je ostavio čuvar ili građevinari.

Nije bilo sistema grejanja niti kamina na mestu sa oštrom zimskom klimom, što znači da boravak zimi nije predviđen.

Ipak, iako niko ovde nije živeo, ne samo da je ta palata bila kompletno dovršena – drugim rečima, nije bila poluizgrađena, a zatim napuštena – već su na njoj izvršene popravke u godinama nakon podizanja.