DVE STUDIJE

Naučnici pozivaju na oprez u pogledu žurbe kada je u pitanju sadnja šuma i upozoravaju da 80 odsto planova uključuje sadnju jedne vrste ili malog broja vrsta drveća.

Sadnja velikih površina novih šuma, umesto da pomaže životnoj sredini, može da ima suprotni učinak, pokazale su dve studije.

Prema jednom istraživanju, koje je preneo BBC, finansijski podsticaji za sadnju šuma mogu se obiti o glavu i smanjiti bioraznolikost uz malo uticaja na smanjivanje atmosferskog ugljen dioksida.

Drugo istraživanje pokazalo je da se možda precenjuje količina ugljenika koju novoposađene šume mogu da apsorbuju.

Ključna je poruka oba rada da sadnja šuma nije jednostavno rešenje za klimatsku krizu.

Tokom proteklih godina ideja o sadnji drveća kao jeftinom rešenju s visokim učinkom na klimatske promene uzela je maha.

Ranija istraživanja sugerisala su da drveće ima ogroman potencijal upijanja i skladištenja ugljen dioksida i mnoge zemlje sadnju šuma uvrstile su u prioritete borbe protiv klimatskih promena.

Zemlje su pozvane da obnove 350 miliona hektara iskrčene zemlje do 2030. godine.

Do sada oko 40 zemalja podržalo je tu ideju.

Međutim, naučnici pozivaju na oprez u pogledu žurbe sa sadnjom šuma i upozoravaju da 80 odsto planova uključuje sadnju jedne vrste ili tek malog broja vrsta drveća.

Subvencije su za deo privatnika značile sadnju ekonomski isplativih vrsta, a ne one koje rastu u tom podneblju, te se zbog toga apsorpcijski kapacitet šuma za ugljenik nije povećao, a ubrzao se gubitak bioraznolikosti.

U drugoj studiji naučnici su proučavali apsorpciju ugljenika iz atmosfere i njegovo skadištenje u tlu te su utvrdili da je sadnja šuma na zemljištima siromašnim ugljenikom pomagala povećanju apsorpcije ugljenika iz vazduha, ali to nije bio slučaj sa sadnjom šuma u ugljenikom bogata zemljišta.

Oba ova rada koja osporavaju sadnju šuma kao način zaustavljanja ili sprečavanja određenih klimatskih promena objavljena su u časopisu „Nature Sustainability“.