VRATA KAO CIVILIZACIJSKA TEKOVINA

Vrata su pokretna struktura koja služi za zatvaranje ulaza i prolaza. Njihovo otvaranje omogućuje ventilaciju i osvetljenje, a zatvaranje sigurnost, toplinu, izolaciju, zaštitu od buke, promaje i požara.

 

Ona pružaju fleksibilnost u korišćenju prostora, istovremeno garantujući njegovu zaštitu i intimu kada je potrebna. Pri tom, najčešće se misli na sobna vrata.

Ona predstavljaju element koji obezbeđuje komunikaciju različitih prostora, dok istovremeno pruža mogućnost izolacije i zaštite. Kao takav element koji ima niz uslova da se ispuni, razvila su se i ne prestaju da se usavršavaju. U estetskom smislu ne igraju ništa manje bitnu ulogu na fasadama, kao ni u unutrašnjosti prostora.

Od skloništa do staništa

Ona su jedna od civilizacijskih tekovina koja je bitno promenila pojam ljudskog življenja. Kad ih je čovek na svoja primitivna skloništa prvobitno postavio, pretvorio ih je u staništa. Tada je čovek prestao da se štiti i sklanja i počeo je da stanuje.

Izbor mesta gde će se u jednoj prostoriji otvoriti vrata vrlo je važan. Brojni su faktori o kojima treba voditi računa pri projektovanju otvora: o pravcu kretanja, o postavljanju nameštaja, estetici,… Postoji staro pravilo koje kaže da vrata treba postaviti što dalje od prozora, kako bi se provetravanje prostorije što uspešnije obavilo. Već hiljadama godina su nezamenjiv arhitektonski element u svim vrstama građevina, te su često oblikovana i ukrašavana u cilju da prezentuju prostor koji štite i upravo ona svedoče o impozantnosti mnogih istorijskih građevina.

Tipovi vrata

Danas postoji veliki broj tipova vrata koja se dele prema materijalu od kog su izrađena, prema njihovom položaju u kući, prema načinu otvaranja i po broju krila.

Prema vrsti materijala mogu biti drvena, staklena, plastična i metalna. A ona se sastoje iz okvira, tj. dovratnika i krila. Okvir je čvrst nepokretan deo koji je pričvršćen za zid otvora, dok je krilo pokretni deo koji zatvara otvor. U zavisnosti od načina otvaranja, krilo je pogodno pričvršćeno za okvir.

Prema položaju u objektima, vrata se dele na spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja vrata povezuju, odnosno razdvajaju prostor i unutrašnjost objekta. Za razliku od unutrašnjih vrata izložena su atmosferilijama, pa im je konstrukcija krila i način ugrađivanja specifičan, a i vrsta materijala. Reprezentativna su kao prvi susret sa objektom i često se dizajniraju tako da objekat u najboljem svetlu i predstave. Spoljna vrata se po pravilu otvaraju prema unutrašnjoj strani, osim ako se zbog nedostatka prostora ili nekih drugih razloga ne može izbeći otvaranje napolje.

U tom slučaju, radi se zub sa unutrašnje strane, a dovratnik postavlja sa spoljne strane, s tim da moraju biti dovoljno uvučena da bi se zaštitila gornja strana od prodiranja kiše. Ipak, u komercijalnim objektima u kojima je velika brojnost i potrebno je obezbediti brzu evakuaciju u hitnim slučajevima, vrata se otvaraju na spolja, radi lakšeg izlaza.

Unutrašnja vrata povezuju prostore unutar objekta ili neke jedinice. Pored uobičajenih zahteva – vizuelnih, zvučnog pregrađivanja, provetravanja, osvetljenja – postoje i specijalni zahtevi odvajanja pojedinih prostora da bi se obezbedila pojačana zvučna zaštita, protivpožarna zaštita, toplotna zaštita, zaštita od raznih štetnih uticaja.

Prema načinu otvaranja, ona mogu biti horizontalno klizna, klizno okretna i harmonika.