DEJSTVO KOD GOJAZNIH OSOBA
Nova medicinska istraživanja pokazuju da gojazni ljudi, u ovom slučaju Amerikanci, verovatno neće imati koristi od budućih vakcina, jer će one, očigledno, delovati samo na mršave ljude.
Prema ovim studijama, gojaznost direktno ometa sposobnost skoro svih vakcina da rade svoj posao, što znači da debeli ljudi ne bi ni trebalo da ih prime. Iako globalni medicinski sistem i dalje želi da svi budu vakcinisani, najnovija tvrdnja je da gojazni Amerikanci (čitaj: ljudi) neće imati toliko koristi od hemijskog ubrizgavanja kao što imaju oni mršavi.
„Da li ćemo sledeće godine imati vakcinu protiv kovida prilagođenu gojaznim osobama? Nema šanse“, kaže Raz Šaik, vanredni profesor ishrane na Univerzitetu Severna Karolina o tome šta gojazno stanovništvo može da očekuje nakon što dođe do vakcine protiv koronavirusa.
„Da li će ona da ima dejstvo kod gojaznih osoba? Naše predviđanje je da neće“, dodaje dr Šaik.
On svoje tvrdnje zasniva u velikoj meri na proceni studije iz Kine, koja je otkrila da teži ljudi koji su testirani pozitivno na koronavirus imaju tendenciju da teško podnose bolest ili umru u velikom procentu u poređenju sa mršavijim ljudima koji su pozitivni. Što ste deblji, to je veća verovatnoća da ćete razviti ozbiljne komplikacije ili umreti kao zaražena osoba koronavirusom.
U SAD stručnjaci takođe tvrde da gojazni pacijenti trpe lošije ishode u poređenju s mršavijim pacijentima. Razlog je, čini se, taj što masnoća u krvi ometa prirodni imuni odgovor organizma, uzrokujući to da je manje efikasan ili da ne uspe da održi osobu zdravom.
Masno tkivo u stomaku, jetri i drugim organima je posebno problematično, jer šalje molekule poput hormona leptina za koji mnogi naučnici veruju da izaziva stanje hronične upale u celom telu. Ova hronična upala zatim ometa imuni odgovor na bolesti, kao i na dejstvo vakcine.
Zdrav imuni sistem uključuje i isključuje upalu, pozivajući bela krvna zrnca i šaljući proteine da se bore protiv infekcije.
Testovi krvi pokazuju da gojazni ljudi i ljudi sa povezanim faktorima metaboličkog rizika, kao što su visoki krvni pritisak i povišeni nivo šećera u krvi, imaju stanje hronične blage upale.
Istraživanja su širom sveta otkrila da gojazni ljudi loše reaguju na vakcine u poređenju sa mršavijim. U mnogim slučajevima, vakcine ne funkcionišu kod morbidno gojaznih, koji obično razvijaju druge ozbiljne zdravstvene probleme pored zaraznih bolesti za koje im nedostaje imunitet.
„Gojaznost je ozbiljan globalni problem, a podoptimalni imunološki odgovori izazvani vakcinom primećeni u gojaznoj populaciji ne mogu da se ignorišu“, napisali su istraživači iz klinike Majo u studiji iz 2015. godine objavljenoj u časopisu „Vaccine“.
Druga grupa koja nema koristi od bilo koje vakcine protiv koronavirusa su stariji ljudi koji, kao i gojazni, uglavnom ne reaguju dobro na vakcine. To je razlog zašto konvencionalni medicinski stručnjaci neprestano ubeđuju starije ljude kako bi dobili vakcinu protiv sezonskog gripa svake godine, jer njihova razmišljanja idu ka tome da što više vakcina dobiju, veće su im šanse da steknu možda nekakav imunitet.