SURVAJVER
Bežiš u šumicu i misliš da si se spasao a ono tamo nešto šuška. Kad priđeš bliže, razaznaš da neko čuči pored drveta, viče i zamahuje štapom na tebe.
Eh.., eh… Ljudi idu u Survajver, daleke zemlje Amazonije, Patagonije, putevima kojima je bela noga kročila tek pre petsto godina; opasne arhipelage Azije gde je život izgubio Magelan, da bi proživeli avanturu.
Surova klima, vetrovi, močvare, grebeni, prašume, pustare, divlje zveri, ribe mesožderi, ptice grabljivice, ajkule, otrovni insekti i borba za preživljavanje.
A dovoljno je da se prošetaju do Mirijeva ili Malog Mokrog Luga, dobiće isto a na manjem prostoru. Ako želite da prošetate po netaknutoj prirodi na kraju grada ili izvedete svoje pse da na miru trče po travi i šumarku, prvo vas sačekaju stanari poslednje zgrade u urbanom delu i viču sa prozora kako ne smete tuda da prolazite jer odatle sve u nedogled pripada njima stanarima te zgrade i prete da će ako vas vide sledeći put biti svašta.
Onda ćete naići na staforde, pit bul terijere i rotvajlere koji se slobodno šetaju iz kuća nelegalno podignutih na njivama čije vlasnike ne smeš da upoznaš sa zakonima koji zabranjuju slobodno kretanje tih pasmina jer oni žive po pravilima divljeg zapada i budi srećan ako ne potegnu kolt i dvocevku na tebe.
Potom ćeš naići na koze čiji vlasnik gađa kamenim gromadama pse koji se približe i pokretima ruku preti batinama vlasnicima.
Bežiš u šumicu i misliš da si se spasao a ono tamo nešto šuška. Kad priđeš bliže, razaznaš da neko čuči pored drveta, viče i zamahuje štapom na tebe. Brže natrag.
Ako ne poznaješ lovačke zakone da je sve iza poslednje zgrade lovište, u sezoni lova možeš čuti metke kako fijuču oko tebe.
Jedva da izvučeš živu glavu. I sve to prođeš za petnaest minuta na pet minuta hoda od asfalta.