REVOLUCIJA PRED NAŠIM OČIMA
Rusija se protiv korone ozbiljno dala u potragu za vakcinom koja će ovaj opaki virus držati pod kontrolom. Globalna medicinska i naučna zajednica preduzimaju neviđene mere da se stvori efikasna vakcina.
Izgleda da se „trka vakcina“ protiv virusa korona, koju čitav svet intenzivno posmatra poslednjih meseci, bliži kraju. Ruski istraživači su se jako dobro pokazali na ovom takmičenju: u bliskoj budućnosti ruske vakcine će početi da se masovno koriste. Paradoks je u tome da je velika brzina rezultat i konkurencije i saradnje.
Ruski ministar industrije i trgovine Denis Manturov izjavio je da će Ruska Federacija do 2021. godine moći da proizvede nekoliko miliona doza sopstvene vakcine protiv novog virusa korona. Planirano je da upotreba vakcine bude započeta već ove godine, a prve serije treba da budu pripremljene za civilnu upotrebu u septembru. Prema ranije objavljenim informacijama, prve vakcinacije bi trebalo da počnu u oktobru-novembru ove godine.
Trka sa smrću
Trenutno, globalna medicinska i naučna zajednica preduzimaju neviđene mere da se stvori efikasna vakcina protiv novog virusa korona, koji je izazvao pandemiju kovida 19. Samo zvanični spisak SZO sadrži 165 istraživanja povodom vakcine, od kojih je 139 potencijalnih kandidata za vakcinu već u fazi preliminarnih ispitivanja, a 26 gotovih vakcina je već ušlo u fazu kliničkih ispitivanja.
Danas u svetu od novog virusa korona svakodnevno umire od četiri do šest hiljada ljudi, a mnogi ljudi koji su se formalno oporavili, pate od teških posledica koronavirusne infekcije. Ukupan broj registrovanih slučajeva ove infekcije još uvek ne ukazuje na formiranje kolektivnog imuniteta. U svetu je registrovano 18,2 miliona slučajeva, što je zanemarljiv procenat od ukupnog broja stanovnika na našoj planeti.
Svet žuri da dobije vakcinu i upravo je faktor vremena danas od suštinskog značaja. Uspešna vakcina ne samo da će pomoći da se spasi stotine hiljada ljudskih života, već će i obezbediti znatan prihod za njene tvorce. Reč je o milijardama dolara. Čak i uz skromnu cenu jedne doze vakcine, da bi se formirao stabilni grupni imunitet, skoro celokupno stanovništvo naše planete mora biti vakcinisano (izuzev onih koji su se očito oporavili i već imaju stabilnu količinu antitela).
Među masom istraživanja, postoji nekoliko vakcina-kandidata koji su postali očigledni lideri. One su već prešle na takozvanu treću fazu ispitivanja — testiranje vakcine na ljudima dobrovoljcima. Pored ruske vakcine, koju su napravili Nacionalni istraživački centar epidemiologije i mikrobiologije „Gamalej“ i Ministarstvo odbrane RF, postoje tri kineske vakcine, dve američke (kompanije Moderna i zajednički razvoj „Biontek – Fosun farma – Fajzer“), kao i britanska zajednička vakcina Instituta Oksford i kompanije „Astrazeneka“.
Sve vakcine koje su došle do široke civilne upotrebe su različite. Tri kineske vakcine koriste neaktivni „mrtvi“ virus, američke vakcine se zasnivaju na celokupnoj RNK virusa, a ruska i britanska vakcina koriste takozvani nereplicirajući virusni vektor — specijalno „kastriranu“ virusnu RNK, iz koje su namerno i namenski uklonjeni svi opasni fragmenti.
Treća varijanta vakcina, s upotrebom virusnog vektora, smatra se najbezbednijom, pošto u organizam ne ulazi sam virus ili njegova kompletna RNK, već samo posebno odabrani deo njegovog genetskog koda. Zbog toga, takva vakcina obično stvara mnogo manje neželjenih efekata, stabilnija je i sigurnija i cilja specifičan tip ćelija. Ako to uporedimo sa ratovanjem, vakcine zasnovane na virusima predstavljaju „tepih-bombardovanje“, zasnovane na RNK — „artiljerijsko granatiranje po koordinatama“, a zasnovane na virusnim vektorima — „visoko-precizno raketno oružje“.
Međutim, upotreba virusnih vektora takođe ima svojih poteškoća: takve vakcine je obično teže testirati i pružiti specifičan odgovor organizma na infekciju, a faza kliničkih ispitivanja traje duže nego obično. Stoga su dostignuća ruskih i britanskih proizvođača vakcina zaista neverovatna. Za samo šest meseci, dva nezavisna tima naučnika i lekara napravila su vakcine koje u potpunosti deluju, na tako teškoj osnovi istraživanja, iako su u prošlosti takvi radovi obično trajali od dve do pet godina.
Izvor: Sputnjik