UZAJAMNI UTICAJ
Duh i snaga molitve očišćuju i pobuđuju dušu za koju se molimo i osposobljavaju je za sjedinjenje s Bogom…
Delujući jedan na drugog stekli su obostranu korist…
Sve je to sasvim prirodno, jer se čovek rađa u zajednici i sa ljudima i uz pomoć drugih razvija svoje shvatanje, običaje, raspoloženja, želje, jednom rečju, čovek sve prima po ugledu na sebi slične. I pošto život ljudi protiče u uzajamnoj bliskoj vezi i uticaju jednih na druge, to biva da ko među kakvim ljudima živi takvim se običajima, delima i naravima i sam privikava.
Iz toga sledi da se hladni mogu zagrejati, tupi naoštriti, lenji na delatnost pobuditi a sve pod uticajem živog primera bližnjeg. Duh se duhu može predavati tako jedan može na drugoga blagotvorno delovati, podsticati ga na molitvu, bodriti ga kada je malodušan, uklanjati ga od poroka i pobuđivati na svetu delatnost. Pomažući tako jedan drugoga, zajedno mogu biti blagočestiviji, za podvig spremniji i blagougodniji. U tome je tajna molitve za druge, i tako se objašnjava blagočestivi hrišćanski običaj da se molimo jedni za druge, da tražimo bratsku molitvu.
Iz ovoga se može videti da se mnogim molbama i zastupništvom ne umilostivljuje Bog (kako to biva sa silnicima ovoga sveta), nego duh i snaga molitve očišćuju i pobuđuju dušu za koju se molimo i osposobljavaju je za sjedinjenje s Bogom…
Ubedivši se ovim primerom, primetimo još da molitva jednih za druge potvrđuje i savez hrišćanske ljubavi, koju je Bog zapovedio, svedoči o smirenju onoga koji se moli i razgoreva uzajamnu molitvu.
Ma o čemu da se molimo, molitva ne treba i ne može da nas udaljava od Boga, zato što se molitva izliva pred Bogom, to ona i pretpostavlja njegovo prisustvo. Što se tiče načina moljenja za bližnje, treba primetiti da se sila ove molitve sastoji u iskrenoj hrišćanskoj brizi za bližnjeg, i po meri te brige ima uticaja na dušu bližnjeg. Zato, pominjući bližnjeg, treba uzdići misao ka Gospodu i prineti molitvu sledećeg sadržaja: “Milostivi Gospode, neka bude volja Tvoja; Ti Koji hoćeš da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine: spasi i pomiluj slugu Tvoga (toga i toga). Primi ovu moju želju kao vapaj ljubavi koju si Ti zapovedio”.
Iz knjige „Kazivanja jednog bogotražitelja svome duhovnom ocu“