BOLEST NADBUBREŽNE ŽLEZDE
Kada se spoljni sloj nadbubrežne žlezde ošteti, javlja se Adisonova bolest. Pored drugih uzroka, najčešći uzrok je pad imunog sistema nadbubrežne žlezde.
Adisonova bolest
Nadbubrežne žlezde, koje su deo endokrinog sistema, nalaze se iznad svakog bubrega. One proizvode hormone koji utiču na svaki organ i tkivo u našem telu. Nadbubrežne žlezde se sastoje od 2 sloja, medule (unutrašnjost) i kore (spoljni sloj). Medula proizvodi hormone nalik adrenalinu, dok korteks luči kortikosteroide.
Adisonova bolest nastaje zbog poremećaja rada nadbubrežne žlezde, sprečavajući normalno lučenje kortikosteroida.
Poremećaji mogu biti uzrokovani reakcijom imunog sistema, genetskim oštećenjima ili drugim stanjima, uključujući rak. Ipak, najčešći uzrok je odgovor imunog sistema.
Poremećaj nadbubrežne žlezde
Smetnje u proizvodnji hormona nadbubrežne žlezde uzrokuju Adisonovu bolest. Ovaj poremećaj može biti uzrokovan većim brojem faktora, uključujući autoimuni poremećaj, tuberkulozu ili genetsku manu. Međutim, otprilike 80% slučajeva Addisonove bolesti u industrijalizovanim zemljama uzrokovano je autoimunim uslovima.
Nadbubrežne žlezde prestaju da proizvode dovoljno steroidnih hormona (kortizola i aldosterona) kada se uništi 90% kore nadbubrežnih žlezda. Čim nivo ovih hormona počne da opada, počinju da se pojavljuju znakovi i simptomi Adisonove bolesti.
Autoimuni uslovi
Imuni sistem je odbrambeni mehanizam tela protiv bolesti, toksina ili infekcije. Kada je osoba bolesna, imuni sistem proizvodi antitela, koja napadaju sve što vas čini bolesnim.
Imuni sistem nekih ljudi može početi napadati zdravo tkivo i organe – to se zove autoimuni poremećaj.
U slučaju Adisonove bolesti, imuni sistem napada ćelije nadbubrežne žlezde, polako smanjujući koliko dobro mogu da funkcionišu.
Adisonova bolest koja je rezultat autoimunog stanja takođe je poznata i kao autoimuna Adisonova bolest.
Genetski uzroci autoimune Adisonove bolesti
Nedavna istraživanja pokazala su da je verovatno da će neki ljudi sa specifičnim genima imati autoimuno stanje.
Iako genetika Adison-a nije u potpunosti razumljiva, geni koji su najčešće povezani sa stanjem pripadaju porodici gena nazvanih humani leukocitni antigen (HLA) kompleks. Ovaj kompleks pomaže imunološkom sistemu da razlikuje sopstvene telesne proteine od proteina i bakterija.
Mnogi pacijenti s autoimunom Adisonovom bolešću imaju barem još jedan autoimuni poremećaj, poput hipotireoze, dijabetesa tipa 1 ili vitiliga.
Tuberkuloza
Tuberkuloza je bakterijska infekcija koja pogađa pluća i može se proširiti na druge delove tela. Ako dospe do nadbubrežne žlezde – može ih ozbiljno oštetiti, što utiče na njihovu proizvodnju hormona.
Pacijenti sa tuberkulozom imaju veći rizik od oštećenja nadbubrežne žlezde, što povećava verovatnoću da će razviti Adisonovu bolest.
Drugi uzroci
Operacija za uklanjanje nadbubrežne žlezde može izazvati Adisonovu bolest u nekim slučajevima.
Adisonovu bolest mogu izazvati i drugi faktori koji utiču na nadbubrežne žlezde:
- genetska oštećenja kod kojih se nadbubrežne žlezde ne razvijaju pravilno
- krvarenje
- adrenalektomija – hirurško uklanjanje nadbubrežne žlezde
- amiloidoza
- infekcija, kao što je npr. diseminirana gljivična infekcija
- karcinom koji je metastazirao u nadbubrežne žlezde
Sekundarna nadbubrežna insuficijencija
Nadbubrežne žlezde takođe mogu biti negativno pogođene ako hipofiza oboli. Obično hipofiza proizvodi adrenokortikotropni hormon (ACTH). Ovaj hormon stimuliše nadbubrežne žlezde da stvaraju hormone.
Ukoliko je hipofiza oštećena ili bolesna, stvara se manje ACTH-a i, prema tome, nadbubrežne žlezde proizvode manje hormona, iako same nisu bolesne. To se naziva sekundarna insuficijencija nadbubrežne žlezde.
Steroidi
Neki ljudi koji uzimaju anaboličke steroide, kao što su bodibilderi, mogu povećati rizik od Adisonove bolesti. Proizvodnja hormona izazvana uzimanjem steroida, posebno tokom dužeg vremenskog perioda, može poremetiti sposobnost nadbubrežne žlezde da proizvodi zdrave nivoe hormona – to može povećati rizik od razvoja bolesti.
Glukokortikoidi, kao što su kortizon, hidrokortizon, prednizon, prednizolon i deksametazon, deluju poput kortizola. Drugim rečima, telo veruje da postoji kortizol i suzbija ACTH. Kao što je gore pomenuto, smanjenje ACTH-a uzrokuje da nadbubrežna žlezda proizvodi manje hormona.
Takođe, osobe koje uzimaju oralne kortikosteroide za stanja, kao što su lupus ili upalna bolest creva, i prestanu ih uzimati iznenada, mogu doživeti sekundarnu insuficijenciju nadbubrežne žlezde.
Izvor: Prirodanadar.rs