UHVAĆENI MOMENAT VELIKE TUGE
Crno-bela fotografija snimljena 1936. godine u kalifornijskom gradiću Nipomou postala je poznata kao „Migrantska majka“ i jedna je od ikoničnih slika tzv. Velike depresije.
Pogledom uperenim u daljinu, namrštenim obrvama i rukom kojom podupire bradu, zabrinuta „migrantska majka“ je sedela između dve devojčice zarivene u njen vrat, držeći na krilu bebu.
Svi su neuredni, u istrošenoj i iscepanoj odeći. Tako bi se mogla opisati scena zabeležena objektivom kamere koja je postala simbol, a identitet majke i njena tužna priča otkrivena je tek godinama kasnije.
Crno-bela fotografija snimljena 1936. godine u kalifornijskom gradiću Nipomou postala je poznata kao „Migrantska majka“, jedna je ikoničnih slika Velike depresije. To je fotografu donelo slavu i na kraju malo bogatstva, ali decenijama niko nije znao identitet majke i njene dece.
Fotograf Dorotea Lang, tada stara 40 godina, zaputila se kući u San Francisko nakon šest nedelja dugog projekta fotografisanja radnika migranata u Upravi za preseljenje, koja je kasnije postala Uprava za sigurnost poljoprivrednih gazdinstava.
Tek je kasnije svoj objektiv preusmerila s bogatih socijalista iz San Franciska na ljude s problematičnim životima koji su hodali ulicama ispod prozora njenog studija.
Prva njena fotografija koja dokumentuje Depresiju nastala je 1933. i naziva se „Beli krug anđela“, a 2005. je prodata za neverovatnih 804 hiljade dolara na aukciji.
Lang, koja je među svoje prijatelje ubrojala i druge poznate fotografe tog doba poput Ansela Adamsa, bila je među grupom fotografa koje je vlada angažovala da dokumentuju uslove Velike depresije, kako bi time pomogla da se podigne društvena svest i jačanje podrške vladinim programima, poput Nju Dila.
Surova stvarnost
Lang je bila na putu ka kući kada je u Nipomu uočila znak „Kamp berača graška“. Bila je umorna i htela je samo da produži, ali njen umetnički senzibilitet naterao ju je da stane i otkrije prizor koji će se pretvoriti u legendarnu fotografiju.
– Sledila sam instinkt, a ne razum. Videla sam gladnu ženu, majku, i prišla joj jer me privlačila poput magneta. Ne sećam se kako sam joj objasnila šta radim, ali se sećam da nije postavljala puno pitanja – ispričala je 1960. Lang.
Više od 2500 radnika došlo je da bere grašak, ali nisu imali šta da beru jer je ledena kiša uništila rod. Lang je pretpostavila kako su žena i njena deca među tim radnicima.
– Rekla mi je da smo vršnjakinje, 32 godine. Objasnila je da žive od smrznutog povrća s okolnih polja i ptica koje su deca ubijala. Sedela je u šatoru s decom oko sebe i činilo se da shvata da bi fotografije mogle da mi pomognu, pa je sarađivala. Postojala je neka vrsta jednakosti u tome – rekla je Lang.
Ona je snimila šest fotografija majke i njene dece i prodala ih San Francisko Njuzu po ceni od 150 dolara. Oni su ih pak koristili za priču o migrantskim radnicima koji gladuju u polju graška. Odmah su delovale – hitno je isporučeno oko tona hrane gladnim radnicima.
Više od 40 godina kasnije, novinar „Modesto Bi-a“ uspeo je da pronađe pravi identitet iza „Majke migranata“.
Pravi identitet
Florens Liona Kristi rođena je 1903., Čirokiju, u današnjoj Oklahomi. Udala se sa 17 godina i ubrzo preselila sa svojom rastućom porodicom u Kaliforniju ranih tridesetih godina prošlog veka. Ostala je trudna sa svojim šestim detetom, ali njen suprug je tada umro od posledica tuberkuloze.
Florens je počela da radi na poljima kako bi izdržavala svoju decu, a tamo je upoznala i udala se za drugog muškarca, Džima Hila s kojim je kasnije imala još troje dece. Kao beračica pamuka Florens bi svoje bebe stavljala u vreće i nosila ih sa sobom dok je radila niz redove.
– Svakog dana bi nabrala od 200 do 250 kilograma, a sama nisam imala ni 50. Jedno vreme sam s decom živela ispod mosta. Nismo imali čak ni šator, samo stari raspadnuti pokrivač – ispričala je.
U martu 1936., ona, Džim Hil i njihovo sedmoro dece bili su na autoputu 101 na putu za farmu za branje repe, kada se njihov automobil pokvario u blizini kampa za branje graška. Uslovi u kampu su ih šokirali.
Džim Hil i dva dečaka otišli su u grad da vide kako se popravlja njihov automobil, a Florens je postavila improvizovani šator s devojčicama gde su čekale njihov povratak.
Tada im je prišla Dorotea, a sve je bilo gotovo za 10 minuta. Lang je otišla svojim putem, a porodica je krenula svojim.
Slavna majka depresije
Nakon Drugog svetskog rata, Florens se preselila u Modesto, gde je radila u bolnici. U životu se udala još jednom, za bolničkog administratora, a njen život je vremenom postao relativno konvencionalan i ugodan.
Njen lik na fotografiji „Migrantska majka“ Lang je doneo veliki ugled, stekavši reputaciju dokumentarnog fotografa. Dobila je i stipendiju Gugenhajm 1941. godine, a umrla je od raka 1965. godine.
Ipak, fotografija je bila izvor gorčine za Florensinu decu, koja su smatrala da su i sama trebala da imaju neke koristi od nje. To se ipak dogodilo 1983. kad je njihova majka patila od zdravstvenih posledica raka i moždanog udara, kad su dobili donaciju od 35 hiljada dolara za troškove lečenja.
Američka poštanska služba je 1998. koristila „Migrantsku majku“ u ograničenoj seriji, kao markicu pod nazivom „Amerika preživljava depresiju“.
Izvor: 24sata.hr