IMPERATIVI KVALITETNE ISHRANE
Jedan od najboljih koncepata ishrane predložio je Hideyoshi Hayashi, tvorac koncepta „uravnotežene optimalnosti“ sa svojih 6 imperativa zdravog života.
Japanac po imenu Hideyoshi Hayashi kaže da je čovek jedinstvena celina koja ima sposobnost funkcionisanja na raznim nivoima optimuma koji podrazumeva i situacije „prihvatljive nesavršenosti“.
On je smatrao da ljudski organizam ima sposobnost prilagođavanja i može zdravo funkcionisati čak i ako se u njega u određenom obimu unose namirnice koje nutricionistički nisu poželjne, kao što su određene masti i šećeri.
Na osnovu toga, on je tvrdio da čovek može doživeti dugovečnost ukoliko postigne trajnu izbalansiranost koja podrazumeva postizanje trajnog optimuma na nivou „prihvatljivih nesavršenosti“ i za to je naveo razne primere, od ishrane japanskih ribara, preko ishrane u severnim krajevima, do ishrane ljudi koji žive na Mediteranu.
Hideyoshi Hayashi je smatrao da režimi ishrane imaju svoju svrhu, ali da ih treba primenjivati samo u slučaju potrebe, kao što su bolest ili želja za radikalnom promenom načina ishrane. Inače, on je bio izraziti protivnih svih „regulisanih načina ishrane“, za koje je smatrao da čoveka ograničavaju i da ne donose očekivanu korist u odnosu na ono što je uloženo i ono što je propušteno.
Na osnovu te holističke filozofije života, Hideyoshi Hayashi je definisao šest osnovnih imperativa zdrave ishrane i zdravog života.
Prvi imperativ glasi „budi otvoren“ i podrazumeva raznovrsnost u ishrani (多様性). Prema ovom principu, pored unosa „dozvoljenih“ namirnica kao što su voće, povrće i meso, dozvoljen je i unos „spornih“ namirnica kao što su masti, slatkiši i testo. Naravno, u ograničenom i prihvatljivom obimu. Ovaj princip znači odbacivanje jednostranosti u ishrani, jer jednostranost može naneti više štete nego koristi.
Drugi imperativ glasi „budi oprezan“ i podrazumeva izbegavanje svega onoga što šteti organizmu (回避). Ovo je princip koji koriguje princip raznovrsnosti i koji znači prilagođavanje individualnim potrebama. Prema ovom principu, treba izbegavati namirnice i materije koje škode organizmu.
Ako nekom organizmu smetaju šećeri, onda treba izbegavati slatkiše.
Ako nekom organizmu smetaju masti, onda treba izbegavati masnu hranu.
Jedan od načina da se ustanovi šta organizmu smeta je i takozvani test intolerancije, koji svakako ne treba bukvalno tumačiti. I napomena – kao što neke namirnice treba izbegavati, tako neke namirnice ponekad treba forsirati, ali samo ako za to postoji opravdana potreba.
Treći imperativ glasi „budi redovan“ i podrazumeva redovnost u ishrani (秩序). U osnovi ovog principa leži činjenica da pravilan metabolizam predstavlja osnovu zdravog života. Redovnost u ishrani između ostalog utiče na uspostavljanje pravilnog metabolizma. Kada nema redovnosti, dešavaju se anomalije, a anomalije narušavaju ravnotežu.
Redovnost znači najmanje tri redovna obroka u manje-više određeno vreme svakog dana. Ovaj princip je npr. sadržan u principima koje propagira hrono ishrana.
Četvrti imperativ glasi „budi umeren“ i podrazumeva umerenost u ishrani (節度). Slično kao i kod redovnosti, Hideyoshi Hayashi tvrdi da i neumerenost u ishrani nije dobar za metabolizam i da narušava ravnotežu. Prekomerno uzimanje obroka dovodi do gojaznosti, dok nedovoljno uzimanje obroka dovodi do neuhranjenosti. Umerenost je povezana sa redovnošću.
Ukoliko nema redovnosti, lako se može desiti da se dogodi neumerenost. Takođe, umerenost podrazumeva i izbegavanje takozvanih „noćnih obroka“, jer ti obroci mogu da utiču štetno na metabolizam prilikom spavanja.
Peti imperativ glasi „budi aktivan“ i podrazumeva fizičku aktivnost (活動). Ovo je jedan od najvažnijih principa zdrave ishrane i zdravog života. Pored toga što podstiče metabolizam, fizička aktivnost u znatnoj meri utiče na fizičko i psihičko zdravlje čoveka.
Prema ovom principu, nije toliko bitno koja je vrsta fizičke aktivnosti u pitanju koliko je bitno da postoji stalna fizička aktivnost, uz važnu napomenu da fizička aktivnost treba biti umerena i prilagođena pojedinačnoj osobi i njenom organizmu.
Šesti imperativ glasi „budi pametan“ i podrazumeva težnju ka uspostavljanju balansa (均衡). Ovo je univerzalni i najvažniji princip koji utiče na sve prethodne principe.
Uspostavljanje balansa, prema Hajošiju, znači stalnu težnju ka optimumu. Optimumu u pogledu raznovrsnosti ishrane, strukture ishrane, količine unesene hrane, kao i obima fizičkih aktivnosti. Ponašanje „ispod optimuma“ rezultira u manjkavostima, dok ponašanje „iznad optimuma“ rezultira u prekomernostima.
Ovaj princip podrazumeva i odsustvo stresa i uspostavljaje psihičke ravnoteže. Ovo je umni princip koji predstavlja suštinu čitavog koncepta koji je predložio Hideyoshi Hayashi.
Ili ukratko:
– Jedi raznovrsno
– Jedi oprezno
– Jedi redovno
– Jedi umereno
– Budi aktivan
– Budi pametan