AKRALNI ERITEM
Važan sastojak u biljci sikavici, silimarin, u stanju je da predupredi veoma česti neželjeni efekat hemoterapije, tzv. sindrom šaka-stopalo.
Silimarin, aktivni sastojak biljke sikavice (gujina trava, mlečni čkalj), je u stvari flavonoid koji se obično koristi za lečenje poremećaja jetre. Međutim, nedavna studija sugeriše da se silimarin takođe može koristiti za smanjenje štetnih neželjenih efekata hemoterapije.
U nedavnoj studiji, istraživači sa Univerziteta medicinskih nauka Mašad u Iranu otkrili su da topikalna primena silimarina može smanjiti težinu tzv. akralnog eritema (crvenilo, otok, ukočenost i ljuštenja udova ili sindrom šaka-stopalo), što je uobičajeni neželjeni efekat hemoterapije.
Štaviše, njihova studija otkrila je da lokalna primena silimarina takođe može odložiti ovu pojavu kod pacijenata sa dijagnozom kancera.
Silimarin za prevenciju i lečenje akralnog eritema
Akralni eritem, sindrom šaka-stopalo ili palmarno-plantarna eritrodisestezija je kožna reakcija koja se javlja nakon izlaganja određenim lekovima koji se koriste u hemoterapiji. Kapecitabin, hemoterapijski lek koji se koristi za lečenje karcinoma dojke, želuca i debelog creva, poznat je po tome što izaziva ovu pojavu na šakama i stopalima.
Za svoju studiju istraživači su procenili preventivne efekte silimarina na akralni eritem izazvan kapecitabinom. U tom cilju, tim je sproveo randomizirano, dvostruko slepo kliničko ispitivanje koje je obuhvatilo 40 pacijenata sa rakom koji nisu prethodno bili izloženi kapecitabinu, ali je trebalo da budu lečeni ovim lekom.
Tri od četiri pacijenta u grupi tretiranoj silimarinom imalo je rak želuca. Istraživači su takođe na početku izmerili sve rizike učesnika za sindrom šaka-stopalo.
Za potrebe ispitivanja tim je stavio obe grupe na kapecitabin. Zatim su nanosili gel koji sadrži jedan odsto silimarina na tabane i dlanove pacijenata dva puta dnevno tokom devet nedelja. Takođe su merili rizik učesnika za pojavu eritema svake tri nedelje.
Rezultati su pokazali da su obe grupe imale veći rizik od nastanka akralnog eritema tokom lečenja kapecitabinom. Međutim, pacijenti u grupi sa silimarinom imali su manji rizik na kraju ispitivanja. Tim je takođe primetio kašnjenje u razvoju i napredovanju ove pojave na šakama i tabanima u grupi sa silimarinom.
Zajedno, njihovi nalazi pokazuju da topikalna (površinska) primena silimarina pomaže u smanjenju težine akralnog eritema izazvanog kapecitabinom i odlaže njegovu pojavu kod pacijenata sa rakom koji su podvrgnuti hemoterapiji.
Silimarin i njegova lekovita svojstva
Silimarin u sikavici hvaljen je zbog svojih hepatoprotektivnih efekata. Ova drevna lekovita biljka se vekovima koristi za zaštitu jetre od trovanja hranom i štetnih posledica zloupotrebe alkohola.
Nekoliko studija o silimarinu sugeriše da ovaj flavonoid može da zaštiti jetru od oksidativnog oštećenja neutrališući slobodne radikale. Zbog ove antioksidativne aktivnosti, silimarin je proučavan zbog njegovog potencijala u sprečavanju ili lečenju bolesti koje pogađaju različite organe, poput bubrega, mozga i pankreasa.
Na primer, jedno istraživanje na životinjama pokazalo je da silimarin pomaže u lečenju povreda bubrega kod dijabetičkih pacova. To sugeriše da silimarin može biti efikasan tretman za dijabetičku nefropatiju, ozbiljnu komplikaciju bubrega usled dijabetesa.
Druga studija pokazala je da silimarin može da smanji oksidaciju proteina u mozgu starijih pacova. Oksidacija proteina povezana je sa oštećenjem izazvanim slobodnim radikalima i poremećajima mozga. Drugi eksperimenti in vivo takođe su pokazali da silimarin deluje antidepresivno.
Silimarin je dostupan u obliku kapsula, tableta, tinktura i intravenskih rastvora. Uzimanje do 500 miligrama (mg) ekstrakta sikavice dnevno, standardizovanog da sadrži 70 do 80 procenata silimarina, smatra se bezbednim po zdravlje čoveka.