ABNORMALNA CREVNA FERMENTACIJA
Određene vrste crevnih bakterija mogu da fermentišu ugljene hidrate u alkohol u telu, što je stanje poznato kao autopivara (engl. Auto-brewery syndrome).
Neki mikroorganizmi mogu podići alkohol u krvi osobe na opasno visok nivo, čak i ako ceo život ta osoba nije popila ni kap alkohola.
U studiji objavljenoj u časopisu „Cell Metabolism“ određene su vrste crevnih bakterija koje mogu da fermentišu ugljene hidrate u alkohol u telu, što je stanje poznato kao autopivara (engl. Auto-brewery syndrome, skraćeno ABS).
Tim istraživača sa Kapitalnog instituta za pedijatriju u Pekingu prvi put je primetio pomenuti fenomen proučavajući 27-godišnjeg pacijenta koji pati od teškog oblika upale jetre. Pacijent je takođe imao neobično stanje: nivo alkohola u krvi bi mu porastao i do 0,4 odsto nakon što pojede obrok koji obiluje ugljenim hidratima. Tim je pratio stanje do pojave superjakog soja crevne bakterije Klebsiella pneumoniae, koji je pronađen u stolici pacijenta.
Ovo je značajno otkriće, jer se ranije smatralo da se autopivara sindrom uglavnom uzrokuje infekcijama kvasca.
„Iznenadili smo se da bakterije mogu da proizvedu toliko alkohola“, rekao je vodeći autor studije Jing Juan, dodajući da ovo stanje može prouzrokovati da pacijenti razviju tzv. bolest nealkoholne masne jetre, iako ne piju alkoholna pića.
Pored toga, utvrđeno je da je ovaj soj bakterije sposoban da proizvede do šest puta veću količinu alkohola od sojeva istih bakterija kod zdravih ljudi, što ih dovodi do povezivanja njegovog prisustva u dijagnostikovanoj nealkoholnoj masnoj jetri.
Šta je autopivara?
Sindrom autopivare je retko stanje, prvo otkriveno u četrdesetim godinama, kada osoba doživljava alkoholno trovanje stvaranjem alkohola u svom telu. Ove osobe ne piju alkohol, ali njihovo telo proizvodi alkohol kroz „abnormalnu fermentaciju creva“, što u suštini znači da njihovo telo čini alkohol van redovne hrane i pića koji sadrže ugljene hidrate, fermentisanjem u crevima sa kvasom ili bakterijama koje žive u tom deo tela.
Stanje se ponekad naziva i „endogena fermentacija etanola“.
Faktori rizika
Fermentacija u crevima je normalni deo procesa digestije. Međutim, kod ljudi sa sindromom autopivare, fermentacija se dešava u tankom crevu, dalje u digestivnom traktu. Utvrđeno je da su određene bakterije odgovorne za proizvodnju alkohola. Obično jetra može detoksikovati sitne količine alkohola koje su nusprodukti fermentacije kvasca, ali kod ljudi sa abnormalnom fermentacijom creva, proizvede se previše alkohola .
Simptomi
Postoji mnogo simptoma koji proizilaze iz ovog stanja. To su:
- Problemi sa koncentracijom, pamćenjem i mišićima
- Bolovi u stomaku
- Gasovi
- Promene pokreta creva
- Ispuštanje iz nosa, produktivni kašalj i sinusitis
- Želja za slatkišima
Iako je stanje vrlo retko, slučajevi su prijavljeni kod muškaraca, žena i dece.
Povezane komplikacije
Postoji nekoliko vrsta problema koji mogu doći kao rezultat ovog stanja. Osim neprijatnih simptoma bolesti, ljudi mogu da osete probleme u društvu i međuljudskim odnosima.
Neki ljudi čak imaju problema u vožnji, jer se alkohol može pojaviti na proveri alko-testa.
Postoje i fizički problemi koji se mogu razviti, naročito kada je u pitanju tanko crevo koje može da postane propusnije, što dovodi do nedostataka u vitaminu B, cinku i magnezijumu.
Tretman
Glavni tretman za sindrom autopivare je promena ishrane kako bi se smanjio unos jednostavnih šećera, rafinisanih ugljenih hidrata i proizvoda od kvasca, kao i lekova za smanjivanje štetnih gljivica i bakterija za koje se smatra da su odgovorne za zdravlje creva.