DA LI MASKA ŠTITI?
Iako nam je maska za virus danas neophodna za izlazak iz kuće, da li možemo da tvrdimo da nas zapravo štiti?
Maska za virus
Maske smo do pre par godina mogli da vidimo najčešće na snimcima iz Kine i a sada su one veoma čest prizor u Srbiji i drugim zemljama Evrope. Danas je u više od 50 zemalja sveta obavezno nošenje maski u javnim prostorijama kako bi zaštitili sebe i druge od zaražavanja korona virusom.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje upotrebu maski onima koji su oboleli od korone jer nošenjem maski sprečavaju širenje bolesti na druge, kao i pojedincima koji o njima brinu.
Svi zdravi bi trebalo da budu zaštićeni od zaraženih koji bi širili zarazu da ne nose maske. Ali pošto zaraženi može da prenosi infekciju i pre izbijanja simptoma svaka osoba je potencijalni prenosilac. Znači logika obaveznog nošenja maski je ta da ce se smanjiti ukupan rizik zaraze u društvu ako svi budemo nosili maske
- Funkcija maske je opravdana kod osoba koje su već zaražene da ne bi prenele virus na svoju okolinu
- Ukoliko se koristi na pravilan način zaštitna maska je efikasna u zaštiti od velikih kapljica sline i drugih tečnosti koje su kontaminirane bakterijama i virusima tako što sprečava širenje čestica u okolinu i blokira kontakt sa sluznicom nosa i usta osoba iz neposrednog okruženja.
- Maska za virus nije efikasna u filtriranju vrlo malenih čestica koje se oslobađaju kijanjem, šmrcanjem i potom prenose vazduhom.
- Maska ne predstavlja potpunu zaštitu jer koliko god se trudili da zategnemo masku uvek će biti prostora između površine maske i lica. Bočni delovi takođe ne prianjaju direktno uz lice i oni su mesto slobodnog prolaza potencijalnih uzročnika bolesti.
- Maska za virus nema neprekidnu zaštitu. To dugoročno funkcioniše samo ako se maske redovno menjaju i bezbedno i higijenski odlažu. Ona se mora menjati najmanje na svaka dva sata. Ako takvu masku nosite više puta ona brzo izgubi svoju funkciju. Slično tome i maska od platna bi morala često da se menja, kako virusi ne bi mogli da prežive.
- Maska se ne doživljava kao pouzdana zaštita, budući da aktuelno istraživanje pokazuje da se virus širi kapljicama i preko kontakta sa kontaminiranim površinama. Dakle, ona može da vas zaštiti, ali samo u određenim situacijama, kao kad se nalazite u blizini drugih ljudi gde bi neko zaražen mogao da kine ili se zakašlje blizu vašeg lica. Zbog toga eksperti kažu da je učestalo pranje ruku sapunom i vodom mnogo efikasnija mera.
- Neki tvrde da masovno nošenje maske, kao vizuelni podsetnik opasnosti od virusa, može zapravo da posluži vama i drugima kao „podstrek na određenu vrstu ponašanja“, za sveukupno bolju ličnu higijenu.Staviti na lice masku svaki dan pre nego što izađete napolje je kao ritual. U tom ritualnom ponašanju osećate da morate da se pridržavate higijenskog ponašanja, kao što je nedodirivanje lica ili izbegavanje prometnih mesta i socijalno distanciranje.
- Hirurške maske kombinovane sa zaštitnim naočarima manje služe za hvatanje kapljica koje sadrže viruse. Mnogo je važnije stalno se podsećati da ne dodirujemo nos rukama u slučaju da nas zasvrbi. Isto tako bi trebalo što manje trljati oči.
- Hirurške maske se koriste, ali se preporučuju osobama koje imaju virus, kako bi se suzbilo širenje zaraze. Stručnjaci naglašavaju da zdravim osobama hirurška maska nije potrebna, jer se na taj način neće zaštiti od virusa koji se prenosi vazduhom, već će se samo uljuljkati u misao da su bezbedni.
- Pored hirurških maski, postoje i maske sa pravim filterima. One su počele da se koriste i u bolnicama kada lekari i drugo medicinsko osoblje dolaze u kontakt sa veoma infektivnim pacijentima.Takve maske postoje kao maske, često od presovanih celuloznih vlakana sa ugrađenim filterima i ventilima za izdah, ili kao maske od plastike sa ugrađenim odgovarajućim filterima. U Evropskoj uniji su ove maske podijeljene u tri kategorije zaštite – FFP. Maske kategorije FFP-1 su istina bolje od hirurških maski ali ne pružaju potrebnu zaštitu protiv virusa. Samo maske FFP-3 štite od kapljičnih aerosola, molekula proteina, virusa, bakterija, gljivica i spora. S obzirom na trenutni nedostatak ovih maski, Institut Robert Koh u nuždi dozvoljava upotrebu maski FFP-2 u infektivnoj medicini. No, ova maska je sporna među lekarima. FFP-3 maske bi mogle, za razliku od jednostavnih hirurških maski, da zaštite osobu koja ih nosi od infekcije.. Ali, i ovde zaštita funkcioniše samo ako se istovremeno preduzmu i druge mere zaštite: striktna higijena pri stavljanju maske, stručno odlaganje moguće kontaminiranih artikala za jednokratnu upotrebu i redovno pranje ruku. Ove maske se na primer upotrebljavaju u karantinima, gdje se već neguju zaraženi pacijenti.
- Psihološki aspekt nošenja maski je u tome što većini ljudi pruža sigurnost umirujući ih u ovoj situaciji. Maska može da istovremeno da pruži lažni osećaj sigurnosti jer može dovesti do popuštanja pažnje i manje obazrivosti prema drugim socijalnim merama kao što je fizička distanca i higijena ruku.
- Maske mogu da predstavljaju dodatni izvor zaraze ukoliko se zdravi pojedinci kontaminiraju dodirivanjem ili upotrebom već korišćenih maski
- Nošenje maski duži vremenski period stavlja pojedine ljude u rizik zbog pojave problema sa kožom koja je sama po sebi najbolja zaštita.
ZAKLJUČAK
Kada je u pitanju korona virus, nažalost još ne postoji lek koji tretira ovo oboljenje, niti postoji lek kojim možete sprečiti dobijanje korona virusa Maska kao opšta mera prevencije ima ograničeno dejstvo.Treba je nositi u zatvorenom prostoru, oni koji imaju simptome korona virusa i zdravstveni radnici.Nošenje maske na otvorenom i ako osoba nema simptome zaraze nije efikasno.
Ovde je odgovornost na svakom pojedincu – lična higijena i izolacija ukoliko je virus prisutan. Vodite računa o ličnoj higijeni i maksimalno se trudite da imunitet bude na optimalnom nivou. Telo se protiv svakog virusa bori svojim imunitetom. Održavajte imunitet jakim kako bi on bio što spremniji za eventualni napad virusa.
Izvor: Prirodanadar.rs