LIČNI NAPREDAK KROZ IGRU I ZABAVU
Imajući u vidu blagotvorni efekat muzike, naučnici su je pretočili u poseban vid terapije.
Muzikoterapija predstavlja tehniku i metode u kojima muzika ili zvuk služe kao osnovno sredstvo za uspostavljanje komunikacije sa detetom ili grupom.
Cilj muzikoterapije jeste da se na osnovu naučnog i planiranog primenjivanja muzikoterapijskih tehnika pospeši sazrevanje, razvoj, svakodnevno funkcionisanje klijenta ili grupe klijenata, a da se u slučaju bolesti postojeći simptomi ublaže ili eliminišu, te da se poremećeni način ponašanja i stavovi izmene.
Seanse
Uobičajena muzikoterapijska seansa traje između 50 i 55 minuta, a odluka o tome da li se preporučuje individualna ili grupna terapija donosi se kao timska odluka, uzimajući u obzir uzrast, razvojne karakteristike deteta i postavljene terapijske ciljeve.
Iako je sadržaj na kome dete i terapeut rade podsticajan, motivišući i retko izaziva otpor, struktura seanse je jasna i čvrsta, a sve aktivnosti (pesma, igra, sviranje) u funkciji su ostvarenja terapijskih ciljeva. Ono što izgleda kao igra ima jasno postavljenu indikaciju, metodologiju i usmereno je postavljenim terapijskim ciljevima.
Muzikoterapija – ciljevi i zadaci
I ciljevi i zadaci muzikoterapije su višestruki. Pre svega, govori se o razvoju psihomotorike. Ukoliko je neki od ekstremiteta slabije pokretan, ovim putem angažuje se pokret u igri sa instrumentima i terapeutom. Muzikoterapija blagotvorno utiče i na razvoj sluha i koncentracije, deca razvijaju socijalne veštine: kontrolišu agresivnost, poboljšavaju saradnju, komunikativnost, inicijativu, kolektivizam.
Ukoliko dete provede dovoljno vremena sa određenom grupom, počinje da percipira i ostale članove i da sa njima deli instrumente. Kroz pesmu, ples i sviranje, deca nemaju utisak da „vežbaju“ već sve doživljavaju kao igru i zabavu, dok su ciljevi muzikoterapeuta veoma jasni.
Muzikoterapija kod starijih osoba
Muzikoterapija u staračkom domu postaje sve popularnija. Muzika vraća drage, davnozaboravljene uspomene ili otkriva nove, neistražene svetove. Tonovi omiljene melodije u trenu mogu da promene raspoloženje, podstičući nas da se suočimo sa izazovima i problemima, ali i radosnim vestima.
Muzikoterapija je posebno značajna kod ljudi koji su zašli u treće doba.
Kao što je opšte poznato, starenje donosi mnogobrojne tegobe. Pored raznih hroničnih oboljenja, usamljenost, kao vid življenja, dobrim delom utiče na emocionalno i emotivno stanje. Međutim, poseban skup muzičkih tehnika je efikasno sredstvo u savladavanju svih negativnih strana starosti.
Muzikoterapija kroz istoriju
Istorijski artefakti pokazuju da su još Platon i Aristotel isticali da muzikoterapija ne utiče samo na emocije, već i na karakter pojedinca. Hipokrat je koristio razne melodije za otklanjanje teskobe mentalnih pacijenata.
U 13. veku u arapskim bolnicama postojale su i posebne muzičke sobe za pacijente. Istovremeno su, na drugom kontinentu, indijanski vračevi koristili muziku i ples za lečenje.
Kao zvaničan oblik lečenja, definisana je nakon Drugog svetskog rata, kako bi se ublažile emotivne i fizičke traume preživelih vojnika.
Beg od stresa
Starije osobe su sklonije osećanju napetosti. Naročito promene sredine, kao što je preseljenje u starački dom, mogu negativno da se odraze na mentalno zdravlje. Saznanje da zbog određene bolesti moraju da promene svoj način života i navike takođe teško pada strijim osobama. Nije retkost da se jave anksioznost i depresivne misli. Zbog toga se i psihička i socijalna rehabilitacija zasnivaju na muzikoterapiji.