POLEMIKA
Zbog planova da se pooštri ionako strogi zakon o abortusu, atmosfera u Poljskoj je proključala. I još uvek vri. Ali ni u drugim evropskim zemljama nije mnogo bolje.
Evropski parlament je rekao svoje: odluka Ustavnog suda Poljske da zakon koji je dozvoljavao abortus u slučajevima teških malformacija fetusa proglasi nevažećim je „udarac“ na prava žena. Pristup „lekarskim uslugama, kao i seksualno i reproduktivno zdravlje“ su „osnovna ljudska prava“, navodi se u dokumentu iz Brisela u kojem se „najoštrije osuđuje“ odluka poljskog Ustavnog suda uz konstataciju da se time „stavljaju na kocku život i zdravlje žena“.
Poljski zakon o abortusu je najrestriktivniji u Evropskoj uniji. Prema zvaničnim podacima, u Poljskoj, zemlji od 38 miliona stanovnika, godišnje se izvrši manje od 2.000 abortusa. Prema podacima organizacija za zaštitu prava žena, pak, svake godine abortira oko 200.000 Poljakinja – ilegalno ili u inostranstvu.
Hrvatska na raskrsnici
Poređenja radi, prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, u 2019. godini u toj zemlji od oko četiri miliona stanovnika, obavljeno je 2.703 legalnih abostusa – 87,7 odsto na zahtev žene, 4,9 odsto zbog ugroženog zdravlja trudnice, a 3,5 procenata zbog utvrđene teške malformacije ploda.
Za konzervativna udruženja – apsolutno previše. Željka Markić iz udruženja „U ime obitelji“ smatra da je Poljska „postala svetionik za sve druge države EU vezano za zaštitu prava dece i zaštitu ljudskih prava“.
Za Hrvatsku je diskusija o zakonskim regulativama abortusa posebno zanimljiva, jer ta zemlja čeka na „modernizaciju“ zakona iz 1978. godine koji je još uvek na snazi. Ustavni sud naložio je 2017. Saboru da to učini u roku od dve godine, ali se do danas ništa nije dogodilo. To nikoga ne treba da čudi, s obzirom na to da je hrvatsko društvo duboko podeljeno po tom pitanju. Jednima je, naime, pre nekoliko godina uvedeni „priziv savesti“ koji lekarima daje pravo da odbiju da izvrše abortus, kao i način na koji se on sprovodi u praksi, već „ginekološko nasilje“ nad ženama. One bi želele da ga „modernizirani“, novi zakon ponovno ukine. Ali postoje i oni koji bi najradije da Hrvatska krene stopama Poljske i potpuno zabrani abortus.
Seksualnost je još uvek tabu
U zemljama u kojima crkva igra važnu ulogu u društvu – bilo da je reč o katoličkoj ili pravoslavnoj – abortus je često tabu. Grčka tako ima jednu od najviših stopa abortusa u Evropi, ali se o tome javno ne govori. Štaviše, seksualnost je generalno tabu. Posledica toga je zapanjujuća neinformisanost mladih ljudi.
Ni u Rumuniji ne postoji državna strategija za seksualno obrazovanje mladih ljudi. Pritom ta zemlja u kojoj je abortus od 1989. legalan, kažu upućeni, još uvek pati od posledica traume izazvane Čaušeskuovim dekretom o zabrani abortusa iz 1966.
Traume imaju i mnoge žene u Albaniji – ali iz jednog drugog razloga. One su, naime, izložene pritisku društva koje od njih traži da rađaju sinove. Taj pritisak još uvek tera Albanke da abortiraju kada saznaju da nose žensko dete.
Pogledajte u novom izdanju „Europea“ priču Albanke Merite koja je nakon četiri devojčice i dva abortusa dobila toliko željenog sina, poslušajte argumente hrvatskih zagovornika i protivnika prava žene na abortus i saznajte zašto gotovo četvrtina maloletnih majki u Evropskoj uniji dolazi iz Rumunije.
Izvor: DW.com