ŠALTER BROJ 6
Otvorio sam vrata zgrade u blizini zato što sam osećao da me tu očekuju, ali reči ne postoje, samo svetlost koja me iznenađuje i ne otkriva ništa.
Sve je počelo kad sam sa napuštene autobuske stanice krenuo ponovo na posao. Šta je tu čudno?
Čekao sam autobus, sve je bilo nemoguće. Iznenada se dovezao automobil i stao ispred mene. Grupa ljudi me je začuđeno posmatrala. I kad je stvarnost neizvesna, moramo biti na liniji doživljaja. Kao u snu, ustanovio sam da na stanici postoji šalter broj šest.
U krhotinama se pojavljivao, kao novo značenje.
„Vaš autobus stiže za pet minuta, i ide jako daleko“, rekla je žena vrlo neobičnog izgleda i pružila mi kartu.
I zaista, autobus je stigao, a sa njim i putnici, valjda zato što postoji putovanje. Ali putovanje kuda? I drveće je promenilo svoje lice i postalo neobjašnjivo. Jesu li to svetiljke ili zvezde?
Sve se od mene udaljavalo. Autobus je stao na mojoj stanici.
Otvorio sam vrata zgrade u blizini zato što sam osećao da me tu očekuju, ali reči ne postoje, samo svetlost koja me iznenađuje i ne otkriva ništa. Možda su to anđeli, koji se prvo lako naklone, a onda uzleću, obasjavajući sve?
Na početku sam bezimenog, gde je sve moguće.