DA LI NAS MASKE OGRANIČAVAJU?
Kako su maske i komunikacija povezani? Da li maske sprečavaju socijalizaciju među ljudima, i u kojim trenutcima nam smetaju?
Maske i komunikacija
Danas je u više od 50 zemalja sveta obavezno nošenje maski u raznim javnim prostorima kako bi zaštitili sebe i druge od zaražavanja korona virusom. U velikom broju azijskih zemalja, nošenje maski je bila društvena norma i pre pandemije da bi se zaštitili od zagađenja ili da bi se zaštitili od zaraze.
U zemljama u kojima je ova praksa novijeg datuma, neki ljudi se muče zbog toga što maska stvara problem pri disanju i komunikaciji. Kad nose masku neki ljudi osećaju kao da imaju fizičku barijeru između sebe i sagovornika. I da li maske zaista otežavaju našu interakciju sa drugima onoliko koliko mislimo?
Važnost lica i usta u neverbalnoj komunikaciji
Od naših najranijih dana, ljudi su u komunikaciji bili izuzetno skloni prilagođavanju čitanja facijalnih ekspresija drugih. Ova veština nam je verovatno donela evolutivnu prednost. Čarls Darvin je pisao o tome u svojoj knjizi iz 1872. godine „Izražavanje emocija kod čoveka i životinja”.
Učenje kako pročitati emocije sa lica može da pomogne u društvenim interakcijama, smanji nesporazume i pomogne grupi da funkcioniše efikasno i harmonično zarad opšteg dobra. Kad je u pitanju proučavanje lica, oči i usta su najinformativniji deo.
Šekspir, je napisao da su „oči prozori duše“. Mi podsvesno analiziramo njihove pokrete da bismo shvatili šta neko pokušava da nam kaže. Predeo usta je pogotovo dobar u izražavanju osećanja radosti i prijateljske nastrojenosti. U ovim okolnostima, skrivanje tog predela maskama može da bude problematično kad želite da se predstavite kao neko ko je pristupačan i prijateljski nastrojen.
To bi moglo da objasni zašto je toliko broj medicinskih radnika na prvoj liniji odbrane od virusa pribeglo lepljenju fotografija na kojima su nasmejani na svoje medicinske odore u pokušaju da ublaže nervozu kod pacijenata.
No facijalna ekspresija je deo usaglašenog paketa signala, koji rade zajedno da prenesu poruku i nameru sagovornika. Taj paket signala uključuje pokrete rukom, govor tela, reči, visinu i ton, pa čak i boju lica. Zato činjenica da nosite masku ne bi trebalo da spreči druge da razumeju šta želite da prenesete neverbalnim putem.
Teorija uma i psiholozi ističu da ljudi mogu da procene mentalna stanja – emocije, uverenja, želje, namere, prosto samo na osnovu pogleda ka predelu očiju.
Maska i komunikacija pod velom
Milioni žena širom sveta nose velove svaki dan sa očigledno vrlo malo problema u komunikaciji. Očigledno je da se maska za lice značajno razlikuje od vela za lice nalik nikabu ili burki. Maska za lice nosi se iz zdravstvenih razloga a nikab ili burka, iz kulturoloških ili verskih.
Ove dve vrste prekrivača za lice imaju veoma različito značenje i motivaciju za one koji ih nose.
Ipak, svi oni prekrivaju delove naših lica. Šta možemo da naučimo od žena koje stavljaju veo na lice i uspevaju da komuniciraju bez problema? Ovo važi čak i u kulturama kao što je ona u Saudijskoj Arabiji, u kojima je veo norma. One nikada nemaju problema u komunikaciji sa drugim ženama pod velom, čak i kad ih ne poznaju. Da li onda maske zaista otežavaju našu interakciju sa drugima onoliko koliko mislimo?
Činjenica da nosite masku ili da vam je pokriveno lice ne bi trebalo da spreči druge da razumeju šta želite da prenesete neverbalnim putem. Žene pod velom više obraćaju pažnju na neverbalne znakove, prave više kontakata očima da bih razumele kako se osećaju i pokušavaju da uhvate neku vrstu emocije. Takođe više prate ton i pokrete rukama svojih sagovornica. Uz pomoć njihovih gestova i glasa, možete da razumete na šta misle. I tokom godina nauče da prilično ekspresivno koriste obrve.
Oči, deo lica koji ostaje neprikriven čak i kad se nose nikab ili zaštitna maska, takođe umeju neverovatno mnogo toga da otkriju.Dok god imate pristup drugim signalima, prilično ste bezbedni. Nije teško, samo je drugačije.
Maske i komunikacija kod osoba sa oštećenjem sluha
Prekrivena usta predstavljaju veliku prepreku za ljude sa poteškoćama sa sluhom. Najmanje pet odsto svetske populacije ima oštećenje sluha koje ih ometa u svakodnevnom životu, a čitanje sa usana ili facijalnih ekspresija ume da bude važan deo komunikacije, čak i za one koji se služe znakovnim jezikom.
Dobrotvorne organizacije u nekim zemljama pokušavaju da reše problem koje predstavljaju maske za lice za ljude sa poteškoćama sa sluhom praveći providne prozore na maskama. Davanje prozirnih maski osoblju koje radi u javnom prevozu, bolnicama ili za šalterima moglo bi da pomogne da ljudi sa oštećenim sluhom ne budu isključeni iz zajednice
Malo je verovatno da ćemo se u dogledno vreme rešiti maski za lice sobzirom da se pandemija nastavlja. Zato komunicirajte naglašenije, koristite više reči nego obično, postavite više pitanja, kako biste bili sigurni da ste pravilno shvatili emocije, namere i želje drugih. Uz to naučite da koristite i druga čula i govor tela.
Izvor: Prirodanadar.rs