ŽIVO BOGOLJUBLJE
Svi mi za sebe kažemo: „mi smo verujući“. Ti koji govoriš tako, pogledaj malo bolje sebe i reci, da li u tebi postoji element žive ljubavi prema Bogu?
Episkop Mitrofan Znosko-Borovski govori o tome zašto se često dešava da verujući ljudi vode život koji nije po veri i slušaju rasuđivanja nespojiva sa verom u Boga.
„Šta mi treba činiti da naslijedim život vječni?“ (Lk. 10, 25), upitao je Gospoda zakonik. Znaš Zakon Božiji, odgovara Gospod zakoniku, šta je tamo rečeno? „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe“, odgovara zakonik. Eto, upravo tako i postupaj, i bićeš živ, nasledićeš večni život, tvoj će život biti osmišljen.
Rečju: „to čini“, Gospod je ukazao, da je opravdanje ljudskog života u ljubavi prema Bogu, u poznanju Zakona Božijeg, u poznanju volje Božije i njenom ispunjavanju. U zapovesti je tačno ukazano, kakva treba da bude ljubav prema Bogu, koja privodi čoveka na poznanje Njegove volje. „Ljubi“ – ne tek prosto ljubi, već ljubi „svim srcem svojim“. Zašto Gospod govori: „Ljubi svim srcem“? Zato što ukoliko Bogu posvetiš samo deo svog srca, samo deo svojih misli, tada će se u taj drugi deo, koji nije posvećen Bogu, useliti „duh vremena“ – useliće se loše pomisli, useliće se telesna pohota, koja ne samo da će te oskverniti, već i rasturiti, učiniti te gluvim za glas savesti.
Svi mi za sebe kažemo: „mi smo verujući“. Ti koji govoriš tako, pogledaj malo bolje sebe i reci, da li u tebi postoji element žive ljubavi prema Bogu? Ljubav uvek nalazi svoj izraz u ispunjavanju volje Voljenoga. Na pitanje, da li imamo ljubav prema Bogu – odgovara naš način života. Ti si verujući, ali da li voliš Gospoda svim svojim srcem? Kako se često dešava da verujući ljudi vode život koji nije po veri; da slušaju rasuđivanja, nespojiva sa verom u Boga, Promislitelja i našeg poslednjeg Sudije.
Želeći da opravdaju svoja rasuđivanja i moralno mimoilaženje sa Božijim zapovestima, ovi ljudi se oslanjaju na „duh vremena“. Šta je to „duh vremena“? Da li je to Božiji duh, da li je svetao, ili je to duh tame, duh satane? Apostol ljubavi, sv. Jovan Bogoslov, predupređuje nas, hrišćane: „Braćo, ne verujte svakome duhu“, jer i „satana na sebe uzima oblik anđela svetlosti“. Priklanjajući uho ka „duhu vremena“ i potčinjavajući mu se, ne upadamo li u mreže satane, koji na sebe uzima oblik anđela svetlosti?
Šta našaptava ovaj „duh vremena“ čoveku, a naročito omladini? On im našaptava sledeće: „živi onako kako svi žive“, „živi tako kako ti pokazuje tvoja priroda, odnosno tvoje telo, pohota“, i zaglušujući na taj način u čoveku savest, ovaj Božiji glas u nama, „duh vremena“ pogružava čoveka u telesni život, a otuda se začinju razvrat, lažno shvatanje slobode i poroci svake vrste. „Duh vremena“ našaptava čoveku, da su sve religije jednake, duh vremena unosi u svet sekte, jeresi i raskole, a u mladost usađuje bahatost i neposlušnost.
Recite vi, koji se potčinjavate „duhu vremena“, prikljanjajući uši njegovom glasu, ne varate li Boga na ovaj način, ne postajete li sluge satane? Eto zašto Gospod govori da ljubav prema Bogu, treba da bude svecela: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem, svim umom svojim. Jer kada Bogu predaš sve srce i sav um, greh, „duh vremena“, neće naći u tebi mesta, i tvoje će srce postepeno postati Božije obitavalište.
Gospode, pomozi nam da te zavolimo svim srcem! Znamo da je naša sreća, duševni mir, radost i opravdanje našeg žiota u ljubavi prema Tebi. Amin.
izvor: Manastirpodmaine.org