UNIKATNO I BAJKOVITO
U borovoj šumi kod Nirnberga su najpre deca napravila kućicu za vilenjake. I sledeći put zatekli još kućica. Vilenjakovo se sad proteže na površini poput fudbalskog terena, i ima svoju internet-stranicu.
Jednog dana početkom novembra je Zilke Zauer toplo odenula svoju decu, uzela još par komšijske dece, i povela ih u šetnju šumom. Zgodno da se odagna sumornost pandemije i lokdauna. Zauer dobro poznaje šume između Hitmansdorfa i Egersdorfa nadomak Nirnberga, jer tu je odrasla. Ovo je priča o tome kako je nastalo unikatno, neobično selo Vilenjakovo!
U borovoj šumi su deca došla na ideju na koju deca, to zna svaki roditelj, često dolaze u šumi – da naprave kućicu u skladu sa svojim mogućnostima. Naslonili su nekoliko grančica na stablo, napravili krov od otpale kore, poređali mahovinu. Kućica za vilenjake, rekla su deca!
Kada je Zilke Zauer nekoliko dana kasnije šetala šumom, imala je šta i da vidi. Vilenjačka kućica je još stajala – i dalje nenaseljena – ali je pored nje neko napravio još četiri slične. Krajem novembra su ona i deca doneli minijaturna božićna stabla i figure vilenjaka da nasele kućice – a tamo ih je bilo još više nego prošli put.
Selo dobija ime
„Tad smo znali da se nešto dešava“, seća se ova majka koja radi na obližnjem Univerzitetu Erlangen-Nirnberg. „Kad smo doneli božićne ukrase, to je izgleda ohrabrilo druge ljude. Jer, kad smo sledeći put došli, tu je bilo pravcato vilenjačko selo. U nekim kućercima za vilenjake čak je bio i minijaturni nameštaj!“
Tu je već bilo vreme da selo dobije ime pa je Zauer okačila mali znak sa natpisom Elflingen, što bi u slobodnom prevodu bilo Vilenjakovo.
Pošto je stvar postala ozbiljna, a naselje dalje raslo, Zauer je popričala sa poljoprivrednikom kojem pripada taj deo šume. On je rekao da sve zna i da nema problema sa vilenjačkim selom. Zilke Zauer je obećala da će uklanjati ukrase od plastike ili drugih neprirodnih materijala koji se tamo nađu.
Magija ni iz čega
Sada u Vilenjakovu, na površini približnoj fudbalskom terenu, stoji stotinak kućica za mala čudesna bića iz šume. Od malenih koje ne prelaze petnaestak santimetara, sve do dvospratnica visine deteta. Svaka kuća je jedinstvena.
Vilenjaci su čak dobili puteljke, igralište, pećinu i štalu za konjiće. Onamo vaspitačice na izlet dovode decu iz obližnjih vrtića, porodice putuju da bi posetile seoce koje čak ima i svoj internet-portal.
Zilke Zauer nam kaže da selo tako brzo raste jer je idealan primer „korona-kreativnosti“. Na otvorenom se ljudi mogu okupiti uz držanje odstojanja. Osećaj da se ni iz čega stvara magija daje snagu u vreme žestokih ograničenja života i vreme dosade.
U mnogim kućicama su štrikane figurice vilenjaka. Pravog vilenjaka u Vilenjakovu još niko nije video, ali to je samo dokaz da postoje – oni su naime poznati po tome da se pojavljuju kad ih niko ne vidi.
Izvor: DW.com