KAKO IZGLEDA KUHINJA JEDNOG KRUZERA
Balkanske zemlje oduvek je pratila sudbina pečalbe – potraga za boljim životom ili narodskije rečeno, trbuhom za kruhom.
Ova tužan trend iseljenja nije prevaziđen ni u 21. veku. Mladi su stalno užurbani dok skupljaju raznoliku dokumentaciju i daju enormne svote novca raznim agencijama koje će im pomoći u nalaženju zaposlenja najčešće na zapadu ili severu Evrope.
Poslednjih deset godina naročito je popularan odlazak na kruzere. Na prvi pogled zanimljiva avantura, ali ništa manje teška za nekog ko se odlučio da zaradi novac van svoje zemlje. Život na kruzeru donosi mnogobrojne promene, koje se manifestuju na svim poljima života čoveka koji je tu pronašao svoje uhlebljenje, kako doživljaj beskrajnog plavetnila, tako i promene u samom organizmu.
Ishrana na kruzeru
Poznati italijanski kruzer Kosta Mađika poseduje četiri restorana i 11 barova. Pri tom, treba nahraniti skoro 3000 putnika i nešto više od hiljadu članova posade. Dakle, sve funkcioniše kao omanji grad. Jedno od glavnih pitanja, pored bezbednosti putnika, jeste kako nahraniti sve te ljude. To u prevodu znači 100.000 jaja, 25 tona različitog mesa, nešto manje povrća, deset tona voća, osam tona riba i rakova. I to sve na jednom mestu. Pomalo je zastrašujuće zamisliti svu tu količinu hrane i to na brodu. Pored toga, tu su još dve i po tone šećera, tona kafe, desetine hiljada boca vina, piva, sokova i drugih namirnica. Ovolika količina je dovoljna za nedelju dana putovanja kruzerom. Nestvarno, i čini se, previše.
Život na kruzeru i radu u kuhinji
Teško je zamisliti i kuhinju u kojoj se sve ovo sprema. Pred očima je slika nervoznog i uplašenog mladića u beloj uniformi, kako nervozno na radnoj ploči za kuhinju užurbano secka i obrađuje razne specijalitete, kako bi gosti iz svih krajeva sveta mogli da budu usluženi kvalitetno i na vreme. Sama kuhinja za vreme pripreme večere je često užurbano, ali ne i haotično mesto. Veličina samih kuhinja na brodu je impresivna, a oni koji su mogli da se uvere u to, kažu da ih bole oči od ogromnih količina izglancanog nerđajućeg čelika.
Kako izgleda večera na kruzeru
Imajući u vidu da se večera na ovom kruzeru servira u dva termina, to znači najmanje pet sledovanja, aperitiv, vino, kafu, stolnjake, salvete i konobara za svakim stolom. To obuhvata standardni banket. Kompletni meniji koji se serviraju osmišljeni su u Đenovi, pri čemu treba da se ima u vidu da ovaj italijanski kruzer u izradi jelovnika sarađuje sa Brunom Barbijerijem, šefom kuhinje, inače vlasnikom sedam Mišelinovih zvezdica. Mišelinove zvezdice su najveće i najvrednije priznanje u kulinarskom svetu koje dobijaju restorani sa prestižnom ponudom i uslugom.
Samo neki od specijaliteta koji se mogu probati kao predjela na večeri na ovom prestižnom kruzeru izdvajaju se marinirani losos, pasta sa sabljarkom čeri paradajzom. Kao glavna jela izdvajaju se file brancina s patlidžanima, dimljenim sirom i umakom od inćuna. Nakon večere sledi i dezert, poput musa od manga i kokosa bez dodatnog šećera.
Pripremiti takvu većeru za toliki broj gostiju veliko je tehničko i organizacijsko umeće. Svake večeri vredni kuvari spreme čak dvadeset hiljada različitih jela. Ono što je jako pohvano jeste da se ispravna, a neupotrebljena hrana dostavlja mnogobrojnim humanitarnim organizacijama. Nažalost, veliki deo organskog otpada završi i u okeanima.