POZITIVNE REČI SINEASTA
Iako je bio na meti negativnih kritika pred skidanje kandidature za nagradu Oskar, filmom „Dara iz Jasenovca“ su se na pozitivan način bavili i brojni drugi eminentni sajtovi specijalizovani za film.
Čim je 25. januara skinut embargo na objavljivanje kritika za film „Dara iz Jasenovca“ koji je bio kandidat Srbije za nagradu Oskar, istog jutra u 6 časova u američkom časopisu Varajeti pojavila se kritika, u kojoj uticajni njujorški filmski kritičar Džej Vajsberg, nije imao suštinskih zamerki na film, već smatra da su pobude za snimanje ovakvog filma problematične. No, nisu se svi filmski kritičari složili sa ovom ocenom.
Na dan početka distrubucije u Sjedinjenim Državama 9. februara, srpski kandidat za nagradu američke Akademije filmske umetnosti i nauke Dara iz Jasenovca suočio se s novim negativnim kritikama, ovog puta u Los Anđeles tajmsu. Osim što je izneo niz zamerki na račun filma, kritičar LA Tajmsa je pokazao i nepoznavanje istorije, ali i zlonamerno izvrtanje činjenica.
Međutim, filmom „Dara iz Jasenovca“ su se na veoma posvećen i pozitivan način bavili brojni drugi eminentni sajtovi specijalizovani za film.
Tako Disappointment media „Daru iz Jasenovca“a naziva „brutalnim ostvarenjem“ i ističe značaj filma koji, kako navodi, „priča priču koja se ne priča često“, istovremeno podvlačeći njegov edukativni karaker i „prefinjenu i samouverenu režiju“, kao i sjajne performanse koje film sadrži.
Kritičar naglašava da film koji dolazi od rediteljskog veterana Predraga Antonijevića pokriva često previđeni i stravični aspekt ere Holokausta, i uspeva da ispriča priču o istrajnosti devojčice kroz tragediju.
Iako neki kritičari smatraju da Dara iz Jasenovca promoviše srpsku nacionalističku agendu, ovo ostvarenje je zapravo ozbiljan pokušaj da se prikaže fašističko ugnjetavanje, navodi istoričar i pisac Rori Jeomans u svom tekstu za Balkan insajt.
Jeomanas na kraju teksta podseća da u četiri kratke, kataklizmične godine svog postojanja, NDH je imala veliki uticaj na milione običnih ljudi, kao i na generacije iza njih. U arhivama postoji toliko priča o iskustvima pojedinaca u tim godinama terora – priča Srba, Jevreja i Roma, ali i Hrvata i Bošnjaka – koje samo čekaju da budu ispričane.
„Ako „Dara iz Jasenovca“ uspe da ohrabri filmske stvaraoce da ispričaju neke od ovih priča, ona će sigurno biti upamćena po tome, a ne po negativnim kritikama“, zaključuje Jeomanas.
Za The Knockturnal „Dara iz Jasenovca“ se pridružila mnoštvu filmova o Holokaustu i zverstvima počinjenim u logorima smrti, ali je kako se podvlači, „Dara iz Jasenovca“ jedinstvena u fokusiranju na priču o Srbima i u postavljanju desetogodišnjakinje kao glavne junakinje priče o preživljavanju.
Kako se navodi, ovo je film u kome je fokus na ženama i deci i teškim odlukama sa kojima se majke suočavaju:
„Veliki deo drame filma okružuju teške odluke koje ove žene moraju doneti suočene sa strahotama genocida. Da li bi trebalo ukrasti kukuruz za svoju gladnu decu i potencijalno se suočiti s batinama? Da li bi trebalo da pošalju decu zbog šanse za bolji život i rizikuju da ih više nikada ne vide? Ova pitanja produbljuju strahote Holokausta izvan jezivih ubistava izražavajući psihološku traumu nametnutu žrtvama“, navodi eminetni sajt.
Dejvid Valečinski na sajtu worldfilmreviews.us je objavio svoje viđenje filma „Dara iz Jasenovca“. Po njegovom mišljenju, film ističe činjenicu da i u najgorim vremenima postoje ljudi koji žele da pomognu, rizikujući čak i sopstveni život.
„Tokom celog filma stražari i zatvorenici moraju da se nose sa mesečnim posetama Crvenog krsta koji žurno i tajno autobusom odvozi određeni broj dece dok ostatak prepušta njihovoj užasnoj sudbini. Pretpostavka je da su i časne sestre čitale istu Bibliju kao i radnici Crvenog krsta, ali po njihovim postupcima to nikada ne biste uvideli“, navodi Valečinski.
„Dara iz Jasenovca je vrlo dobro snimljen film i jedan je od prvih značajnih filmova koji se bavi nepravdama i zločinima koji su počinjeni u hrvatskim logorima tokom Drugog svetskog rata i njihovom doprinosu genocidu nad Srbima u celini“, ističe u svojoj kritici Herman Dalival na sajtu Sinemasanktum.
Ovo je najverovatnije prvi ili bar jedan od prvih značajnih filmova koji se bavi nepravdama i zločinima koji su počinjeni u ovim hrvatskim logorima tokom Drugog svetskog rata, i njihovom doprinosu genocidu nad Srbima u celini.
„Rekao bih da je to jedna od stvari koje zaista izdvajaju ovaj film od ostalih filmova o Holokaustu. I dok film ne pruža previše konteksta oko Srba, njihove dinamike sa Hrvatskom i kakvu je ulogu ova zemlja imala kod Sila osovine, vi ipak uspevate da shvatite suštinu, a drama koja je u središtu filma, zaista i ne iziskuje veliko predznanje da bi ga bilo moguće pratiti“, zaključuje Dalival.
Izvor: RTS