MODERNO DOBA I ŽIVOT
Pokojni otac Serafim Rouz pisao je o tome koliko je moguće živeti po Hristovim zapovestima u modernom svetu.
Jeromonah Ruske zagranične crkve Serafim Rouz dao je svoje viđenje o životu u savremenom dobu, pa govorio o tome kako je moguće živeti po zapovestima Isusa Hrista.
Život je u našem savremenom svetu postao veoma izveštačen, veoma nesiguran, zbunjujući. Ni mi ne možemo da izbegnemo njegov uticaj. Kako je moguće za nas pravoslavne hrišćane da živimo životom – ne od ovoga sveta – u ovim strašnim vremenima?
Nije preterivanje reći da je, čak i sa stanovišta normalnog života od pre 50 godina, današnji život postao izvitoperen. Osnovne vrednosti i načela ponašanja su prevrnuti naopačke. Razmaženi naraštaji žele da ostvare sopstvenu sreću, odmah. Roditelji udovoljavaju dečijim hirovima. Kasnije ta deca odrastaju u ljude koji zamenjuju svoje igračke i igre iz detinjstva zabavama za odrasle. Život postaje neprestano traganje za “zabavom”. U domu, televizija često postaje tajni upravitelj domaćinstva. Ona diktira moderne vrednosti, mišljenja i ukuse. U različitim oblicima, svim ovim se prenosi ista poruka: živite za sadašnjost, uživajte, lako ćemo!
Potrebno je da uvidimo na koji način da se smirimo da bismo danas opstali kao pravoslavni hrišćani. Ne smemo se veštački ograditi od stvarnosti današnjeg sveta. Prevashodno, moramo naučiti da koristimo ono najbolje što svet može da ponudi. A sve što je dobro u svetu, ako smo samo dovoljno trezveni da to uvidimo, ukazuje na Boga. Previše ljudi greši ograničavajući Pravoslavlje na crkvena bogosluženja, određena pravila i povremeno čitanje duhovnih knjiga. Istinsko Pravoslavlje zahteva predanost u svakom vidu našeg života.
Biti pravoslavan u svako vreme, svakoga dana, u svakoj životnoj okolnosti – ili ne biti pravoslavan uopšte. Dakle, moramo razviti pravoslavni pogled na svet i živeti njime. Prvi način na koji možemo razviti i održati ovaj pravoslavni pogled na svet je da budemo u neprekidnom dodiru sa izvorima hrišćanske hrane, sa svim onim što nam Crkva daje za naše prosvećenje i spasenje. To su crkvena bogosluženja i Svete Tajne, Sveto pismo, žitija svetih i spisi svetih otaca.
A, da bi nam zaista bili od koristi, moramo imati ispravan stav prema njima. Ne možemo ih koristiti da bismo samo stekli znanje uma, ili da bismo ispunili versku dužnost. Oni moraju dodirnuti naše živote i promeniti ih. Naše pravoslavno obrazovanje će nam dati osećaj za ono što je uistinu hrišćansko. Ono se mora dotaći naših srca i biti u stanju da dodirne i srca drugih.
Moramo imati normalan, temeljit stav, koji nije previše uzvišen i u oblacima. Naš stav ne može biti samoživ; nikada ne smemo biti zadovoljni samo zato što smo pravoslavni, već moramo dodirnuti svojom hrišćanskom ljubavlju i razumevanjem druge istinske tražitelje Boga. U suprotnom smo so koja je obljutavila. Određena okorelost srca se uvukla u današnji pravoslavni život. Prečesto, umesto ljubavi i oproštaja, nailazi se na nepoverenje, kritiku i osudu. Bez preterane naivnosti, kao hrišćani moramo imati ljubavi i biti otvoreni. Bili bismo sporiji na osudu kada bismo imali malo smirenja u sagledavanju sebe samih. Moramo se više usredsrediti na jedino potrebno: Hrista i spasenje naših duša.
Spoljašnje članstvo u Pravoslavnoj crkvi nije dovoljno. Prema rečima o. Georgija Kalcia, pravoslavnog sveštenika u tamnici iza Gvozdene zavese, “sagradimo crkve svojom verom, hramove koje nikakva ljudska sila ne može da sruši, Crkvu čiji je temelj Hristos”. Ovo je moguće samo ako imamo smelosti da budemo drugačiji od sveta koji nas okružuje, ako razvijemo i hranimo pravoslavni pogled na svet, prožet živim, uravnoteženim stavom, ljubavlju i opraštanjem, a ne samoživošću.
Potrebno je da čuvamo našu bezazlenost i duh “ne od ovoga sveta”. Tada, uprkos sopstvenoj ogrehovljenosti i slabosti, naša vera će opstati u predstojećim sablaznima. Biće izvor nadahnuća i spasenja za one koji će još uvek tražiti Hrista u brodolomu čovečanstva, koji je već počeo.
Izvor: Saborna-crkva.com