OPTUŽEN ZA SILOVANJE
Nekadašnje klince je čuveni crtani junak Pepe le Tvor učio kako treba prilaziti devojkama, ali ga je novi talas političke korektnosti doveo do optužbe.
Valjda najzabavniji i najvoljeniji među animiranim zavodnicima, Pepe le Tvor, koji je pomognut zavodničkim glasom Đuze Stojiljkovića, generacije učio kako (ne) treba „startovati“ devojke – sada se našao na optuženičkoj klupi i to optužen za silovanje, ni manje ni više.
Tačnije za „normalizovanje kulture silovanja“, kako je to na stranicama „Njujork tajmsa“ definisao Čarls M. Blou, objašnjavajući da Pepeovi uporni nasrtaji na mačku Penelopu – podržavaju narativ o silovanju i seksualnom uznemiravanju, u seriji čija su ciljna grupa deca i mladi. Što je, naravno, nedopustivo?!
Kolumnista „Njujork tajmsa“ zatražio je od produkcijske kuće „Vorner bros“ da zauvek raskrsti sa „francuskim crtanim ljubavnikom“ jer svojim ponašanjem iz epizode u epizodu opravdava seksualno uznemiravanje – zaključavajući Cica Macu, dodirujući je bez njene izričite želje ili makar saglasnosti, izgovarajući neprimerene reči i neželjene(?) komplimente… Isti novinar skrenuo je usput pažnju i na Brzog Gonzalesa, jer popularizuje rasizam prema Latinoamerikancima i Meksikancima.
Iako „Vorner bros“ nije dao zvanično saopštenje povodom ovih kritika, kompanija je iz novog filma Space Jam („Svemirski basket 2“), u kome je s Majklom Džordanom „igrao“ i problematični tvor – izbacila lik Pepea. Ovo je podiglo ogromnu prašinu širom sveta, no koliko god gromoglasno bilo ono „Ne!“ na društvenim mrežama i u drugim medijima, pitanje je hoće li makar Pepe biti spasen, budući da je on tek poslednja u nizu sve češćih žrtava političke korektnosti, koja se već odavno izvitoperila i izmetnula u ubicu umetnosti, kreacije i svakog tračka – duha i duhovitosti.
Politička korektnost i moralna panika nikad na višem nivou, a svet nikad u većoj krizi vrednosti, veli Jelena Popadić, zamenik urednika Redakcije dečjeg programa RTS i urednik serijala „Plava ptica“, te dodaje:
– Prisustvovala sam radionici u kojoj smo dobili zadatak da dokažemo tezu „Pepeljuga je bila proračunata“. I zaista, postoji mnogo dokaza za to. Pa ipak, da li bi ijedan nemaliciozni gledalac to smatrao suštinom priče o Pepeljugi? Zavladala je neka čudna „detokratija“, dete je tobože u centru sveta, meri se svaki ton i svaka reč kojom se obraćamo deci, već projektujemo godine ležanja na psihijatrijskom krevetu koji ispravlja sve naše greške u ophođenju prema deci. To je licemeran odnos, kao što je licemeran odnos prema Le Pepeu. Ima toliko toga opasnijeg.
Deca vrlo dobro razumeju stvari – bolje od odraslih, jer odvajaju bitno od nebitnog, uverena je Popadićeva koja objašnjava:
– Duboko sam uverena da nijedno dete na ovom svetu neće shvatiti da želi da siluje kad poraste nakon odgledanog crtaća o Le Pepeu, već sam uverena da bi i sami shvatili da je dosadan, navalentan, ali ga istovremeno neće mrzeti, već će dati sebi za pravo da se i smeju. Ne zaboravljajući suštinu. Dete sa zdravom porodičnom osnovom imaće ispravan stav – niti će pohrliti da siluje kad poraste, niti će valjkom za peglanje ubijati mačke („Tom i Džeri“), niti će pokušavati da ubija ljude kutijom dinamita („Ptica trkačica“).
Dete sa zdravom emocionalnom osnovom naći će svoj dobri časni životni put, a staratelji svih onih koji neće – mogu do beskraja da traže izgovor u Le Pepeu – tvoru i Dušku Dugoušku. Ali to nije časno.
Ugledni istoričar i teoretičar filma, Božidar Zečević, „proces“ protiv Pepea vidi, kao i mnogi drugi, tek kao nastavak sveopšteg terora političke korektnosti:
– Ovaj napad je sasvim tipičan, i nažalost samo je najava onoga što će tek početi da se dešava, a ja za to ne uspevam da nađem druge reči osim – fašizam, to je dominantna strategija u sprovođenju uticaja duboke države na američko društvo.
Zečevićev stav gotovo u potpunosti deli pisac Vladimir Kecmanović, koji nam je rekao:
– Nisam upućen u konkretan slučaj, ali iz onoga što jesam čuo jasno je da se nastavlja teror političke korektnosti i globalnog zaglupljivanja. Ne znam gde to vodi, ali sam uveren da jednog dana mora biti prepoznato i proglašeno za neviđeni idiotizam.
Veliki naš majstor crteža, strip autor Aleksa Gajić, važi za veliku zvezdu devete umetnosti – srećom, na francusko-belgijskom tržištu gde još uvek nije zavladala obaveza podjednake zastupljenosti junaka svih polova, boja i nijansi, pa makar se radilo o lokomotivama, parobrodima, cipelama ili tvorovima. Ipak, Gajić nam kaže da ga, posle svega, ova vest nije previše iznenadila:
– Već neko vreme svedoci smo postupaka koji su do te mere politički korektni, da to već gubi smisao. Svet se menja, sve više ljudi je povezano, sve postaje kompleksnije. Neka nova pravila se moraju uvoditi. I baš kako je nekom čudno što na svakom pakovanju piše „Ne stavljati kesu na glavu jer biste se mogli ugušiti“, tako je potrebno i nekom bukvalno izbaciti sve sadržaje koji bi ikako mogli navesti na nekorektne postupke. Da li će ove mere pomoći, videćemo. To je zapravo pitanje za neke nove klince, kojima se Holivud i obraća. Svima ostalim, preko 25 godina, kapiram da je ovo besmisleno.
Izvor: Novosti pepe le tvor