OSUMNJIČENI
Nakon nekoliko trenutaka začula se škripa starih vrata. Iza nje su se promolile glave dva momka koji su u selu važili za odvažne momke.
Selo koje se pruža pored Dunava kao da se izgubilo pod plaštom vremena. Poneka ptica narušava mir svojim letom.
Sunce se stidljivo probija kroz oblake tek da nagovesti da je još uvek tu, da je svedok mnogih događaja, žagora dece koja su se znala okupiti u parku, u centru sela.
Nevine oči su ponekad postale svedoci nemilih događaja.
U njime su se slike prošlosti vraćaju… Glavna ulica na kome se vodio živ razgovor i vriska dece u igri.
‒ Hajde kod spomenika ‒ veseli glasić se razlegao prostorom. Devojčica je jurila ka odredištu. Druga deca su je u stopu sledila. Nije se obazirala na policijska kola koja su bila parkirana uz ogradu mesne zajednice sela. U opštem dečjem metežu čula je vrisak i galamu koji su dopirali iz prostorija mesne zajednice. Zastala je i znatiželjno je pogledala u pravcu odakle su dopirali glasovi, nakon koga je usledio jauk. Šćućurila se iza spomenika i čekala je obrt događaja.
Šta li se događa, pitala se… Nakon nekoliko trenutaka začula se škripa starih vrata. Iza nje su se promolile glave dva momka koji su u selu važili za odvažne momke. Znali su da budu frajeri, da noću mešetare selom. Toma i Siniša su se krvavih noseva uputili ka česmi. Rečeno im je da se umiju hladnom vodom i isperu tragove saslušavanja. Nisu joj promakla zbunjena lica na kojima je prešla senka boli i sramote.
Nakon umivanja uveli su ih ponovo u prostorije mesne zajednice.
Polako se iskrala iz parka. Na ulici je čula komentare meštana da je u centru sela obijen kiosk i da je opljačkan.
Nakon niza godina orila se vest da je pravi krivac bio sam vlasnik. Noću je sam obio svoj kiosk da bi prisvojio pazar.