UZDISAJ NAD SOKOBANJOM
Sokobanjo, kad utekoh, dobih te!…
Još k’o detence, došao sam, ovamo!…
Kraj Moravice, da zajedno spavamo;
sve svoje tuge i tebi da damo –
i predamo!…
O, bez oca, bez kuće, o!…
Tu, na Banjici, naš dom…
i rajske lepote ti nam dade, rado!…
Utoli nam glad… i napoji nas nadom
da ti srce, drago, kuca i za nas,
Sokobanjo, ti si naš zavičaj,
dade nam osmeh i, ruke, spas!…
Kite te, u zvezde, dižu,
Sokobanjo, srce!…
Ko t’ zavoli, godinice mu se nižu,
jača mu opao duh i, žića, drvce!…
U tebi je mnogi gost čio i prav!
I jednom Knezu ti bi melem k’o grom –
Miloš – dođe moćan, ode zdrav!…
O tebi svako samo hvale ima
izmeđ’ Ozrena i Rtnja, lepotice!…
Ja znam tvoje lepo lice, Moravice –
obale, tvoje, cvetove i ptice –
zdravlja, klice!…
Budi me Janior… Kraljeva livada…
smeši mi se Vila „Caca“… i Tri kace!…
Na Vrelu je Sremac izmislio Zonu!…
Radosti se roje – a boli odbace –
i ljubav dobace!…
A Nušić reče Siniši Ristiću:
„Dad’ mi razglednicu, imam mis’o smelu!“
„SOKOBANJA, SOKOGRAD…“
Ček’… mis’o celu:
„DOÐEŠ STAR, ODEŠ MLAD!“…
Na konju, belu!…
i prebelu!…
Njeno lice, Moravice!…
I Andrić na tvoj kam…
i ĆUPRIJA, NA DRINI… tu pusti prve klice:
prvu reč romana zapisa Andrić, sam!…
S koricom tvog hleba i vodom gora –
gle, i ja te slavim, neznan i mali –
ko se, još, seća Velibora?!…
A ti traješ, zanosnija i mlađa!
Srce Radosti i zdravog Živovanja –
pozdravljam ti vode i zelena tkanja –
nema odlaženja – samo vraćanja –
SOKOBANJA!