KAPITALNI PROJEKAT
Reditelj Lordan Zafranović izjavio je u Banjaluci da je film „Deca Kozare“, koji planira da snimi, za njega svetinja i da jednostavno mora da ga napravi, jer se toj tematici posvetio veći deo svog života.
Na predstavljanju filmskog projekta „Deca Kozare“, koji je rađen prema scenariju Arsena Diklića, Zafranović je kazao da je to priča o devojčici koja prolazi pakao, te da će sve ideologije prisutne na ovim prostorima postati nebitne u odnosu na snagu tog filma.
„Verujte da sam došao da napravim dobar film i to će biti ideologija. Ja sam napravio dokumentarni film o ustašama, a ovo je velika drama velikog pisca koju želim da napravim za ceo svet“, poručio je Zafranović.
On je naveo da će veliki deo filma koji prikazuje stradanje u ustaškom logoru Jasenovac biti snimljen u Republici Srpskoj i da će na tom projektu biti angažovan ogroman tim.
„Voleo bih da se prijave svi mladi ljudi koji su zainteresovani da se bave filmom u budućnosti, jer ako bi kao volonteri prošli igrani film, to će možda biti jače od četiri godine akademije“, pozvao je Zafranović.
On je podsetio da je u Jasenovac prvi put došao krajem sedamdesetih godina, a da je to što je tamo doživeo bilo toliko šokantno da je posle sedam dana odlučio da sve svoje iskustvo i talenat usmeri na analizu tog zla, jer mu, kaže, nije bilo jasno da su to zlo činili ljudi iz njegove okoline.
„Ta količina zla i način na koji je to izvedeno, pojedinačno i masovno, jednostavno nije moglo ostati bez ekranizacije“, rekao je Zafranović.
On je dodao da je tim povodom odmah napravio dokumentarac „Krv i pepeo Jasenovca“, koji nije bio dobro dočekan ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji, ali i da je taj film sebi našao put i čak bio kandidat za Oskara.
Zafranović je naveo da je taj film kasnije povučen iz takmičenja, kao i da ga očekuje mnogo prepreka tokom snimanja „Dece Kozare“.
„Već pri prvim koracima smo osetili da postoji otpor da se ta istina na jedan umetničko-renesansni način obradi za ceo svet. Moj cilj je da napravimo istinit film na temelju istinitih stvari, koje su se dešavale u NDH i da ih uputimo, ne samo gledaocima s kojima danas živimo, nego i za budućnost, što je jako važno“, naglasio je Zafranović.
On je napomenuo da očekuje da će u Republici Srpskoj imati ljude koji će pomoći da uradi ovaj odgovoran i za realizaciju dosta težak film.
Prema njegovim rečima, pomoć u finansiranju filma očekuje od Srbije, Hrvatske, Republike Srpske i Češke.
Glavni producent filma Miroslav Mogorović rekao je da je budžetski okvir filma između 1,5 i 1,8 miliona evra.
„Nadam se da ćemo sa koproducentima iz Hrvatske, Srbije, Republike Srpske i Češke uspeti da finansiramo film i da dogodine krene snimanje. Početak snimanja planiran je na proleće 2022. godine, a film se proteže na period od četiri godine, tako da ćemo snimati u dva navrata kako bismo imali taj protok vremena i prikazali radnju filma ne samo kroz jedno godišnje doba“, rekao je Mogorović.
On je naveo da je to umetnički ispričana priča o strašnom zločinu, kroz prizmu jedne male porodice.
„Mi smo produkciono krenuli u tu epopeju i siguran sam da ćemo imati kapacitet da to realizujemo. Naša misija je da snimimo ovaj film“, rekao je Mogorović.