JEDNOM… I SADA
Jednom nas, ovde gde nas ima,
Neće biti!… Umesto našeg smeha,
Biće zima!… Naše telo, zameniće
Gladna glina!… Sve otići,
Sve će proći – o, Živote!
Naša pera, naše knjige –
Biće igra pacovima!
Jednom nas, ovde gde smo sada,
Biti, neće! Moje ime, uzalud će,
Neko zvati!… Sve otići, sve će proći!
Moje pesme, moje priče,
Zameniće jato ptica!
Jednom gde ima nas, sada,
Biće prazno, golo, pusto!
Vreme odneti moje ime!
Mesto mojih reči, zvečaće tišina!
Neko drugi, radovaće se novom danu!
Biću šapat vetra, biću slamka!
Zato slavim godinu, ljubim mesec, sat i sekund!
O, Živote, ovde me sada ima!