UPOREDNA ANALIZA FIKCIJE I STVARNOSTI
Da li filmske psihopate liče na one iz stvarnog sveta? Ovim pitanjem bavili su se psiholozi, proučavajući koliko sličnosti ima među njima.
Gruba definicija psihopatske ličnosti podrazumeva kombinaciju hladnokrvnosti i agresivnosti. Ekstremne psihopate ubijaju bez griže savesti, ali psihopate ne moraju nužno biti nasilne. Recimo, filmske psihopate…
Belgijski profesor psihijatrije želeo je da utvrdi koji filmski likovi najbolje oličavaju psihopatske osobine, a listu na kojoj su najveće filmske psihopate napravili su i psiholozi FBI-a.
Mada se procene razlikuju, jedna od najčešće navođenih statistika je ona koju je ustanovio Univerzitet u Oksfordu da oko jedan odsto stanovništva čine psihopate. Suprotno uobičajenoj predstavi psihopata u hororima, stvarna psihopatska ličnost je veoma višeznačan pojam.
Standardni test za utvrđivanje psihopatskih osobina ličnosti čini lista od dvadeset osobina koju je osmislio kanadski psiholog dr Robert D. Her.
Po ovom testu, psihopatska ličnost ima sledeće osobine: Izveštačen i usiljen šarm, kompleks više vrednosti, stalnu potrebu za stimulacijom, patološki laže, lukavi manipulant je, nema osećaj kajanja ili krivice, ima krajnje površne emocionalne reakcije, bezosećajna je i nema empatije, vodi parazitski način života, loše kontroliše svoje ponašanje, promiskuitetna je, rano ispoljava probleme u ponašanju, nema dugoročne ciljeve, impulsivna je, neodgovorna, ne prihvata odgovornost za sopstvene postupke, sklapa mnogo površnih ljubavnih veza, skloni su maloletničkoj delikvenciji, najčešće su povratnici posle izdržavanja zatvorske kazne i vrše različita krivična dela.
Profesor Samuel Leisted je pokušao da analizira koji filmski likovi najbolje oličavaju psihopatske osobine. Pozvao je 10 svojih prijatelja da mu pomognu i zajedno pogledaju 400 filmova nastalih od 1915. do 2010. godine. Njihova analiza je izdvojila 126 psihopastskih filmskih likova.
Anton Šigur kao najrealniji psihopata
Lik Havijera Bardema u filmu Nema zemlje za starce je klasičan primer psihopate, zaključili su Leisted i njegove kolege.
Anton Šigur ubija kao da je to najnormalnija stvar na svetu, savršeno srećan kad isprazni svoj neobičan pneumatski pištolj bez ikakvog trzaja.
„Čini se da je apsolutno neranjiv i imun na bilo koji oblik osećanja ili humanosti“, tvrde istraživači.
Počasna priznanja pripala su dvojici likova: Hansu Bekertu u prvom zvučnom filmu Frica Langa „M“ i Henriju Li Lukasu u filmu Henri: Portret serijskog ubice, Džeka Meknotona.
U nemačkom filmu „M“ iz 1931. godine Piter Lori glumi ubicu dece, koji oličava mnoge osobine koje danas pripisujemo pedofilima, napominje Leisted i njegove kolege.
„Lori predstavlja Bekerta kao neuglednog čoveka koga izjeda opsesija da ritualno ubija decu“, dodaju istrživači.
U filmu Džona Meknotona iz 1986. godine, Henri: Portret serijskog ubice, nemogućnost glavnog lika da bilo šta planira unapred, zajedno sa njegovim haotičnim ličnim životom i poremećenim porodičnim odnosima, čine ga udžbeničkim primerom idiopatskog psihopate, tvrdi Leisted.
Filmske psihopate polovinom 20. veka nemaju mnogo veze sa stvarnošću
Likovi poput Tomija Uda iz filma Poljubac smrti iz 1947. i Kodija Džareta iz filma White Heat iz 1949. godine, predstavljeni su kao „žanrovski zlikovci“, poput gangstera ili ludih naučnika pogrešno tipizirajući psihopatske ličnosti.
„Često su bili karakterisani kao sadisti, nepredvidive, seksualno izopačene i emocionalno nestabilne ličnosti sa opsesivnim nagonom da budu nasilni, da ubijaju ili uništavaju, obeleženi nizom bizarnih manira, poput kikotanja, zlokobnog smejanja ili tikova što je potpuno daleko od stvarnosti“, tvrde stručnjaci.
Horori davali iskrivljenu sliku
Filmovi poput Strave u Ulici brestova i Petak 13. pružili su potpuno novi pogled na filmskog psihopatu. Ali Leisted i njegove kolege u svom izveštaju tvrde da Fredi Kruger i Džejson Vurhis nisu psihopate.
„U ovim filmovima“, pišu autori, „psihopatski likovi su uglavnom nerealni, okićeni nizom osobina kao što su sadizam, inteligencija i sposobnost planiranja kako da uhvate sledeću žrtvu. To su više popularne predstave izmišljenih filmskih ubica nego psihopata“.
Žene psihopate – retkost na filmu i u realnom životu
Među 126 filmskih psihopata koje je tim psihologa odabrao, samo 21 je bio ženskog pola.
Tipično, većina ovih likova je na isti kalup i uglavnom su predstavljene kao „manipulatorke koje svoju seksualnu privlačnost koriste kao glavno oružje“, navode autori.
Primeri takvih ženskih psihopata na filmu uključuju Hedru Klarson iz filma Single White Female i Ketrin Tremel u Niskim strastima – gde obe seksualnu privlačnost koriste za opasne namere.
Likovi poput Eni Vilkis u filmu Mizeri i Rejčel Felps u filmu Major League su među retkim izuzecima od tog pravila.
Neke psihopate nisu najbolji primer
Patrik Bejtmen u Američkom psihu, Gordon Geko u Vol stritu, Norman Bejts u Psihu i Hanibal Lektor u Kad jaganjci utihnu, su zabavni i zastrašujući filmski likovi, smatra Leisted i njegov tim kolega, ali se njihove osobine ne uklapaju sasvim u profil psihopaske ličnosti.
„U našoj specifičnoj analizi koja nas je zanimala čini se da psihopate u bioskopu, uprkos stvarnim kliničkim elementima, ipak ostaju u sferi filmske fikcije“, smatraju autori. „Većina psihopatskih zlikovaca u filmovima podseća na univerzalnog bauka, gotovo nekog ‘arhetipskog zlikovca’“, stoji u zaključku.
Top lista po mišljenju psihologa iz FBI-a
FBI-jevi psiholozi koriste listu dr Hera kada vrše psihološku procenu osumnjičenog ili kriminalca. Oni su takođe zaronili u mračni svet filmske fantastike i napravili listu najautentičnijih filmskih psihopata.
10. Norman Bejts – Psiho
Samo ime Hičkokovog filma upućuje na to da imamo posla sa psihopatom, ali analitičari FBI-a ga ipak stavljaju na poslednje mesto jer Norman pre pokazuje klasične simptome višestruke ličnosti, a ne osobine klasične psihopatske ličnosti
9. Hanibal Lektor – Kad jaganjci utihnu
Scena u kojoj tek svršena agentica Klaris Sterling koju tumači Džodi Foster prvi put sreće ser Entonija Hopkinsa, kultnog Hanibala Lektora, kako stručnjaci FBI ističu, je savršen prikaz intervjua psihopate sa psihologom.
U svakoj od scena u kojima se pojavljuje Hanibal postoji nepogrešiv nivo „lukavosti“ i „manipulacije“ koji ga ne samo izdvajaju kao autentičnog psihopatu, već i kao zadivljujuću glumačku kreaciju.
8. Replikant Leon Kovalski – Blejd raner
Na više načina, osobine koje je Ridli Skot dodelio replikantima nalaze se na listi za dijagnozu psihopatskih ličnosti. Jedan od najznačajnijih elemenata ovog testa koji koristi FBI je empatija. Leon Kovalski sigurno pada na ovom testu.
7. Gordon Geko – Vol strit
„Pohlepa je dobra“, viče Gordon Geko, odnosno Majkl Daglas, pedesetak puta u uzbudljivom govoru u koji na kraju gotovo da poverujemo. Njegove retoričke sposobnosti, nalik na propovednika, savršeni su prikaz moći psihopate. Kombinacija manipulacije, kompleksa više vrednosti i užarenog površnog šarma može biti ubitačna na više načina.
Gordon Geko je previše zanimljiv da bismo ga prezirali, ali takođe i previše lišen ljudskosti da bi nam se svideo.
6. Džejma Bond – posebno u interpretaciji Šona Konerija
Ono što se nekome može učiniti kao neobičan izbor, analitičarima je svršeno jasno zašto se našao na listi. To kako agent 007 nemilosrdo ubija zločince nije ponašanje normalne osobe, tvrde psiholozi. To što on čini „u ime njenog veličanstva“ ne čini ga ništa manje psihopatom. Čak i kada se borite sa zlikovcima, sasvim je prirodno da se nekada pojavi neka empatična reakcija.
Promiskuitetnost, impulsivnost, bezosećajnost i nedostatak empatije – sve su to osobine koje se mogu naći kod Bonda, Džejmsa Bonda, ne samo u interpretaciji Šona Konerija.
5. Tom Ripli – Talentovani gospodin Ripli
Mnoge tačke na listi osobina koje karakterišu psihopate mogle bi se sažeti i u termin „devijantno“ ponašanje, a to je fraza koja bi se sigurno mogla primeniti na ubistvenog gospodina Riplija.
On je jako šarmantan, ali iza uredno počešljane kose i ispeganog okovratnika se krije zlokoban um.
4. Aleks – Paklena pomorandža
Kjubrikova adaptacija romana Entonija Bardžisa je po objavljivanju izazvala veliku uznemirenost u javnosti, pa je bilo zahteva i da se zabrani njegovo prikazivanje.
Aleksovo psihotično ponašanje vođe bande ispoljava se kroz nedostatak empatije i stalnu potrebu za uzbuđenjima. Međutim, po oceni stručnjaka, manje je realistična terapija kojom pokušavaju da ga izleče.
3. Kevin – Moramo da razgovaramo o Kevinu
Psihopatske osobine ličnosti mnogo je teže dokazati kod dece, ali u nekom obliku ona se ipak može uočiti.
U delu filma koji se bavi Kevinovom mladošću vidi se kako on ne pokazuje bilu kakvu bliskost s drugim ljudima, niti oseća trunku kajanja, što su dve ključne osobine psihopata.
2. Džed – Zloba (Malice)
U filmu Zloba Alek Boldvin glumi hirurga koji ima „kompleks boga“, što je, takođe, jedna od ključnih osobina psihopata.
Drski i zlobni Džed je savršen primer kako se psihopata lako prikriva. I Džed ima veliku količinu površnog šarma.
1. Džoker – Mračni vitez
Prema FBI-u, najrealniji psihopata u istoriji filma je klovn koji ratuje sa Betmenom.
Lepota epske sage Kristofera Nolana bila je u tome što je žanr stripa transponovao u triler. Po mišljenju stručnjaka, ako oduzmete očiglednu fikciju, ostaje vam savršeni primer psihopate.
Već u prvoj sceni ovog filma Džoker pokazuje hrpu osobina s liste za utvrđivanje psihopastke ličnosti. U pljački koju je izveo dobio je uzbuđenje za kojim psihopate žude, ali i izvršio pljačku na potpuno nepotrebno surov način.
Džoker se ničega ne boji, nema problem da ubije bilo koga i željan je stalnog uzbuđenja.
Izvor: RTS