POSVETA BODLERU
Ljubav prizvah dublju, no prazno odzvanja ona
danima beznađa i raskalašnih obljuba –
ničeg ličnog u tome, samo istina gruba,
ta žena sa rukama deteta je opsena.
Zvezda ponad praznine i tako usamljena,
zeleni psi čuvaju biljure usred gliba –
pronađena tišina, usamljenost što šiba,
zakopani lelek i torzo iznad plamena.
Znam jedan zrak i jednu kulu pod krilom orla,
znam kristalna jezera, čežnju što se otrgla
s puta zaborava i nepotrebnih istina.
Vrt reči nedorečen u dan kad vene neven –
niz oslepljenih reči, sad kad stižem poražen
Kuli od zaborava, zlehuda mi sudbina.