UNOSAN POSAO
Nestašice i redovi pred prodavnicama – tako je na Kubi već dugo, a tokom pandemije je još gore. „Čekači“ u redovima su profesija koja je nastala za vreme ove globalne pošasti.
Mnogi zarađuju za život tako što za nekog drugog satima čekaju u redu ili pak kupe namirnice pa ih preprodaju na crno. To su čekači, ljudi koji zarađuju čekanjem u redovima za druge.
Na Kubi odlazak u kupovinu trenutno baš nije neko zadovoljstvo. „Sve je teško. Da bi se kupilo pakovanje piletine, ponekad se u redu stoji i po sedam, osam sati“, priča nam jedan 59-godišnjak u Havani. Kaže da se situacija malo popravila, ali da se ipak i dalje događa da pred trgovinom čeka i po trista ljudi.
Kao i drugi sagovornici, ovaj čovek je zamolio da ne objavimo njegovo pravo ime. On je pre krize bio zanatlija, no u poslednje vreme prehranjuje porodicu kako zna i ume. Često mu treba ceo dan da bi nabavio malo pirinča ili mesa.
Pandemija je dodatno pogoršala ekonomsku krizu na Kubi. Prihodi od turizma su presušili, a sve oštrije američke sankcije otežavaju Kubancima iz rasejanja da pošalju pare rodbini u domovini.
Na to je vlada u Havani početkom godine reagovala monetarnom reformom, propraćenom reformom politike cena i plata. Nakon 25 godina je ukinut konvertibilni pezos, a kao jedina važeća valuta ostao je kubanski pezos.
No i njega kao da je odavno zamenila druga jaka valuta: američki dolar. Kako bi došla do deviza, kubanska vlada je krajem 2019. otvorila državne trgovine u kojima se kućni aparati i automobilski delovi – a kasnije i hrana i higijenski artikli – prodaju za strane valute.
Istovremeno je znatno smanjena ponuda u prodavnicama koje primaju samo pezos. Tamo gde ima robe, stvaraju se dugački redovi. „Danas ovde za piletinu, sutra onde za jestivo ulje. Redovi nikad ne nestaju“, žali se naš sagovornik.
Čekači u redu za nekog drugog
Mnogi, a posebno stariji, ne mogu ili ne žele da čekaju u redu. Tu je i zabrinutost zbog moguće zaraze koronom u mnoštvu ljudi. To je dovelo do pojave novog poslovnog modela: profesionalni čekači, takozvani kolerosi, ustupaju za novac svoje mesto u redu, odnosno preprodaju kupljenu robu na crnom tržištu.
Jedan od njih, zvaćemo ga Marko Himenez, ranije je radio u optičarskoj laboratoriji. Tamo je zarađivao oko 12 američkih dolara mesečno. Pored toga je na crno prodavao stakla za naočare i tako ostvarivao dodatnu zaradu.
„Od kraja 2019. više nema materijala, nema stakla, pa su nas poslali kući. Platu smo dobili još samo dva meseca i onda ništa više“, priča nam Himenez. Kaže da ga je prijatelj nagovorio da zarađuje novac stojeći u redu za druge.
Red se produžava prema napred
Od početka pandemije, većina trgovina iz higijenskih razloga dopušta ulazak samo dva do četiri kupca istovremeno. To je dodatno produžilo redove koji su ionako uvek postojali. Problem su povećali i skraćeno radno vreme i zabrana izlaska noću u Havani.
„Napolje se sme od pet ujutro. Od tada ljudi počinju da obeležavaju svoje mesto u redu“, objašnjava Himenez. „Umesto unazad, na Kubi se redovi produžuju prema napred. Naime, kada se trgovina u devet sati otvori, pojavljuju se oni koji su prethodno markirali svoje mesto. Dakle može se dogoditi da onda ispred tebe ne stoji više deset, nego iznenada sedamdeset ljudi.“
Pojedinci označavaju i prodaju svoje mesto u redu za pedesetak pezosa. Isplativija je kupovina robe i preprodaja na crnom tržištu. „Piletina, mleveno meso, majonez, špagete – šta god ima“, priča Himenez. On za robu koju preprodaje u pravilu traži dvostruku cenu. Procenjuje da se preprodajom bavi četvoro od petoro ljudi koji uđu u prodavnicu.
Vlada je zato uvela norme na brojne proizvode. Recimo, jedna osoba može da kupi samo jedno pakovanje piletine. Himenez zato povede još dvoje-troje ljudi sa sobom. „Inače se ne isplati“, kaže. Ponekad u redu pred trgovinom nudi novac ljudima da idu sa njim i kupe robu za njega.
Dosta mu je čekanja
Na ulazu u trgovinu se skeniraju lični dokumenti svih kupaca. Time bi trebalo da se spreči da neko više puta bude u redu. Zaprećene su visoke novčane kazne. Himenez ide do prodavnice dva-tri puta sedmično, kako ne bi upao u oči. Sada već ima stalne kupce kojima preprodaje robu – to smanjuje rizik da bude uhvaćen.
Tako ovaj čovek može da zaradi do hiljadu pezosa (oko 40 dolara) mesečno – to mu je dovoljno za život. Osim toga ponovo je našao pravi posao – ide od kuće do kuće i traži osobe zaražene koronom. Za to država daje platu.
Himenez se ipak nada da će se uskoro moći da se vrati svom pravom zanimanju. Stajanje u redu je pomoglo u preživljavanju, ali mu je polako dosta čekanja. Kaže da mu neće nedostajati dugački redovi kada kriza prođe.