ŽIVOTOPIS SVETITELJKE
Sveta Matrona postradala je samo zato što je veru u jedinoga Boga Isusa Hrista pronosila uprkos onima koji su je zbog toga mučili.
Sveta Matrona, kao sirota devojka, beše služavka u kući jednoga Jevrejina u Solunu, čija se žena zvaše Pautila.
Ova gospođa njena često se rugaše Matroni zbog njene vere u Hrista, mnogo je zlostavljaše, a često i bijaše, primoravajući je na jevrejsku veru. No, Matrona sve to trpljaše krotko Hrista radi, i tajno iđaše u crkvu.
Jednom dozna Pautila da je Matrona krišom od nje išla u crkvu, pa je sva gnevna upita: Zašto nisi išla u sinagogu nego u hrišćansku crkvu? Na to joj blažena Matrona smelo odgovori: Zato što u hrišćanskoj Crkvi živi Bog, a od sinagoge jevrejske On odstupi. To je razlog što ne idem u sinagogu nego u crkvu.
Besna zbog takvog odgovora, Jevrejka je nemilosrdno istuče i zatvori u jednu mračnu odaju, gde je povrh toga još i veza. No sutradan nađe je odvezanu silom Božjom kako kleči na molitvi i hvali Boga. I opet je gospođa izbi sirovim žilama namrtvo, zatim je još čvršće veza, pa ponova zatvori u odaju i zapečati vrata, da joj ne bi ko ulazio i našao joj se u nevolji. I ostade svetiteljka u tom zatvoru četiri dana bez hrane i pića, Bogom krepljena.
Onda Pautila skide pečate sa vrata i kad ih otvori ona opet ugleda Matronu odvezanu gde stoji na molitvi. To je strahovito razjari i ona debelim motkama silno izbi blaženu, pa je jedva živu opet zatvori, gde svetiteljka skonča predavši duh svoj Bogu. Tada uze opaka žena telo svete devojke i baci sa visine svoje kuće na zemlju.
Hrišćani uzeše mnogonapaćeno telo svete mučenice Matrone i česno sahraniše. Potom episkop solunski Aleksandar, saznavši za mnoga učinjena čudesa od svete mučenice, podiže crkvu u njeno ime i u njoj položi česne mošti njene.
A zlu mučiteljku Pautilu uskoro postiže pravedna kazna Božja: sa onog istog mesta na kući, sa koga je bacila dole telo Matronino, ona se omakne, padne na kaldrmu i razbije se na mrtvo. I tako zlo izvrže bednu dušu svoju.