REČ STRUČNJAKA
Imunolog Borislav Kamenov kaže da su antitela samo deo našeg odbrambenog sistema, a da su T limfociti mnogo bitniji.
Informacije o tome da li ćemo se vakcinisati protiv korone svake godine i da li je potrebna i treća doza, još nisu zvanično potvrđene.
Imunolozi poručuju – vakcinacija je neophodna, ali antitela nisu jedino što je važno u borbi protiv virusa.
Nadali smo se da će broj novobolelih padati kako raste broj vakcinisanih. Međutim, dnevni preseci i dalje nas plaše.
Prof. dr Borislav Kamenov, imunolog kaže da to znači da mnogi koji su se vakcinisali nemaju adekvatan imunitet.
„Da li je njihovo stanje organizma takvo da ne mogu da daju odgovor, što ja mislim da je često to. Toksini se takmiče sa uspehom vakcine i sa borbom protiv kovida, onda će on da se razboli ako dođe u kontakt sa virusom, i to može da se spreči. Govorili smo o vitaminu D, a ima mnogo stvari koje to mogu u ranoj fazi da smanje invaziju virusa“, napominje Kamenov.
Antitela – medicinski termin koji se trenutno najčešće koristi. Vakcine stvaraju antitela, ali, prema rečima imunologa, antitela onih koji su preležali koronu i onih koji su primili vakcinu se itekako razlikuju.
„O specifičnosti, kada je neko preležao on će da stvori antitela na različite antigene, a vakcinisan samo specifične za onaj za koji je antigen dat. Vakcine se razlikuju, kineska ima sve antigene, a ove zapadne imaju samo spajk antigen, pa zavisi od vakcine koja ćete antitela da dobijete“, kaže on.
Dve nedelje posle druge doze mnogi građani odlaze da provere antitela. Rezultati umeju i da iznenade jer variraju od, na primer 1.5 do i više hiljada a laboratorijski nalazi i za jedne i za druge poručuju da su zaštićeni od virusa. Od čega zavisi broj antitela i koji broj je dovoljan?
„Svaka laboratorija, odnosno svaki proizvođač, ima nekakve standarde za koje kaže koji je to prag koja je minimalna koncentracija koja se tim testom može pokazati i nivo antitela koji je zadovoljavajući ili nije zadovoljavajući“, pojašnjava Kamenov.
Da li će nas antitela zaštititi ili ne, niko ne može da garantuje, objašnjava imunolog Kamenov i dodaje da su ona samo deo našeg odbrambenog sistema, a da su T limfociti mnogo bitniji.
„T limfociti su vrlo važni naravno, mi njih ne sagledavamo kada pričamo o antitelima, ali nigde ne pričamo o Igg kada sagledavamo. Ona mogu da se stvore ako je T limfocit uključen, ali mi njih ne kvantifikujemo to se naučno radi, ali u praktične svrhe se to ne koristi. Ne ubija virus nas, nas ubijaju T limfociti i naš imuni sistem zato što smo nakupili mnogo virusa jer nismo na vreme reagovali da taj virus adekvatno lečimo, a to je posebna priča kojoj posebna pažnja treba da se posveti“, napominje on.
Ukoliko budemo morali svake godine da primamo vakcinu protiv korone, najbolje bi bilo, prema njegovim rečima, da se ne primi ista kao prethodni put, već različita kako bi se stvorili novi antigeni.
Izvor: B92.net
Priredio: Velibor Mihić
Овај чланак је одличан, веома лепо и приступачно објашњава многе ствари из ове области. Сазнао сам и нешто о чем нисам нигде читао. Нажалост, има још много питања на које ни овде нисам нашао одговор. Овај чланак оцењујем највишом оценом. В.