U IME ZAŠTITE ZDRAVLJA
Higijena podrazumeva skup praksi koje se obavljaju radi očuvanja zdravlja, dok se u popularnoj kulturi i žargonu često pod higijenom računa samo „održavanje čistoće“.
U enciklopediji piše: Higijena je nauka o zdravlju čija je osnovna vrednost da se iskaže potreba za očuvanjem i zaštitom zdravlja ljudi.
Zadaci higijene kao savremene nauke, grupisani su u nekoliko specijalizovanih oblasti: od lične higijene, higijene rada, higijene fizičke kulture, komunalne higijene, higijene u vanrednim situacijama, školske higijene do mentalne higijene, i oni nastoje da „čine jedinstvo ukupne spremnosti ljudi da se u izazovima koje nosi savremen život izbore za zdravlje“.
Higijena i ćistoća nisu isto…
Najčešće se pod pojmom higijene podrazumeva skup praksi koje se obavljaju radi očuvanja zdravlja. Takođe, u popularnoj kulturi i žargonu se često pod higijenom računa samo „održavanje čistoće“. Međutim, higijena u svom punom i izvornom značenju obuhvata mnogo više — sve okolnosti i prakse, način života, sredinu i sredstva koje obezbeđuju zdravu i bezbednu okolinu i uslove za život pojedinca. U savremenim medicinskim naukama postoji niz standarda higijene koji se preporučuju za različite situacije, to jest, uputstva kako se higijenski poneti u svakodnevnom životu i raznim životnim situacijama.
S druge strane, ovi standardi se ćesto razlikuju u različitim kulturama, polovima i etničkim grupama. Uglavnom, danas se redovne higijenske prakse podrazumevaju u društvu i računaju kao dobre navike, dok zanemarivanje iste se smatra odvratnim, nepoštovanjem, pa čak i opašnošću.
Naziv higijena potiče od imena grčke boginje zdravlja, Higije.
Ima još vrlo zanimljivih odeljaka, samo ih navodimo:
1 Opšta higijena
2 Medicinska higijena
3 Lična higijena
4 Preterana lična higijena
4.1 Preterana higijena i grip A (H1N1)
4.2 Preterana higijena vanjskog zvukovoda
4.3 Preterana higijena kože
5 Kulinarska higijena
6 Profesionalna higijena
7 Istorija higijenske prakse
7.1 Higijena u islamskom svetu
7.2 Higijena u Evropi
Kako pravilno voditi računa o ličnoj higijeni
Zadaci higijene kao savremene nauke, grupisani su u nekoliko specijalizovanih oblasti, a jednu od njihi čini lična higijena. Održavanje lične higijene je osnova kulture svakog čoveka, ali i najbolja prevencija od pojave raznih bolesti (prehlade, gripa, infektivne dijareje, zarazne žutice, različitih vrsta kožnih bolesti, gljivične infekcije, svraba…).
Pod ličnom higijenom podrazumeva se održavanje čistoće ruku i tela, oralna higijena, urednost kose i noktiju kao i čistoća odeće i obuće pojedinca.
Pranje ruku
Ruke predstavljaju deo tela najizloženiji prljanju a istovemeno i deo tela koji dolazi u dodir s hranom, pa je njihova čistoća veoma važna kad govorimo o održavanju lične higijene. Kako se na prljavim rukama mogu naći zarazne klice, gljivice, bakterije, virusi, uzročnici mnogih zaraznih bolesti, zbog prljavih ruku često dovodimo u opasnost ne samo svoje zdravlje već i zdravlje i život ljudi iz svoje najbliže okoline. Bolesti poput tifusa, paratifus, a specijalno dizenterije, najčešće se prenose prljavim rukama, pa se ove bolesti često u žargonu nazivaju „bolesti prljavih ruku“. Kako bi se ove bolesti izbegle, redovno pranje ruku je životna obaveza…
Ruke treba prati više puta dnevno, uvek pre pripremanja hrane, pre i posle jela, pre i posle korišćenja toaleta, posle kašljanja, kijanja, brisanja nosa, dodira sa životinjama, kao i posle korišćenja javnog prevoza ili dodira nekog prljavog predmeta. Pored tog što je bitno prati ruke, redovno, neophodno je to raditi na ispravan način.
Veliki broj ljudi prilikom pranja ruku koristi hladnu vodu koja ne može efikasno da skine nečistoću s kože. Ruke se pravilno peru isključivo toplom vodom uz upotrebu sapuna ili deterdženta za pranje ruku. Ukoliko niste u mogućnosti da svoje ruke očistite na ovakav način, dobro je da uz sebe uvek imate vlažne maramice ili antibakterijski gel za dezinfekciju ruku koji možete nabaviti u bilo kojoj apoteci.
Kupanje
Prašina i nečistoća iz okoline, kao i vlastit znoj, dovode do prljanja, pa je redovno tuširanje i pranje tela neophodno u održavanju lične higijene. Ko god ima mogućnost, trebalo bi da se kupa ili tušira svakodnevno, a najmanje dva do tri puta sedmično. Sve delove tela treba dobro nasapunjati i isprati čistom vodom, dok kožu posle kupanja treba dobro obrisati, najbolje frotirskim peškirom.
Tuširanje, to jest kupanje pod mlazom vode, pored tog što pere kožu, pomaže i u očuvanju psihičkog zdravlja. Ono deluje dobro na živce i krvotok i odstranjuje osećaj zamora. Prilikom visokih ili niskih temperatura, tuširanje može pomoći u suzbijanju osećaja vrućine ili hladnoće i pomoći vraćanju normalne telesne temperature.
Temperatura vode prilikom kupanja
Kako topla voda brže i lakše rastvara masti i nečistoću koja se nalazi na koži, temperatura vode prilikom kupanja trebalo bi da se kreće od 30 do 35 stepeni. Preporučljivo je, međutim, kupanje završiti nešto hladnijom vodom kako bi se poboljšala cirkulacija krvi. Ukoliko vam je potrebno dodatno poboljšanje cirkulacije i skidanje nečistoće, trljanje kože četkom za pranje kože može biti dobar izbor.
Higijena nogu
Naročito leti, potrebno je obratiti dodatnu pažnju na higijenu nogu, pa je noge potrebno prati svako veče toplom vodom i sapunom pre spavanja. U toku dana na stopalima se kupi znoj, pa se, pored neprijatnog mirisa, često stvaraju ranice, koje mogu i da se zaraze. Ljudi kojima se noge mnogo znoje, pored toga što je potrebno da ih češće peru i zasipaju praškom protiv znojenja, ne bi trebalo da nose gumenu obuću jer je u tom slučaju znojenje pojačano usled slabog provetravanja.
Higijena usta
Pod pojmom higijena usta, podrazumeva se:
- Pranje zuba
- Čišćenje zuba
- Održavanje higijene usne duplje
Prva žrtva lošeg održavanja higijene usta su zubi, a najveći uzrok problema mogu biti ostaci hrane. Oni ne bi smeli da se zadržavaju na zubima i uopšte u usnoj duplji, pa je zato posle svakog obroka poželjno oprati zube četkicom i zubnom pastom. Kako je zbog današnjeg načina života skoro nemoguće prati zube posle svakog obroka, preporuka je da se to uradi bar dva puta dnevno – ujutru i uveče pred spavanje.
Pravilno pranje zuba
Kako biste pravilno prali zube, potrebno je da ovaj “ritual” započnete postavljanjem četkice pod uglom od 45 stepeni u odnosu na vaše zube i na taj način obuhvatite dva do tri zuba i nepce.
Pomerajte laganim pokretima četkicu na dole (za zube gornje vilice) ili na gore (za zube donje vilice), a tehniku ponovite oko osam puta. Zube nemojte trljati previše agresivno da ne bi došlo do oštećenja desni. Pređite na sledećih dva do tri zuba, dok ne pređete sve zube sa spoljašnje strane, a zatim isto ponovite za unutrašnju stranu zuba. Morate oprati sve površine na svakom zubu pa na kraju operite i povrsinu zuba kojom žvaćete, potezima od nazad ka napred. Posle ovog, operite četkicom i gornju stranu jezika. Kad završite pranje, bar deset minuta ništa ne pijte i ne jedite.
Čišćenje zuba koncem
Istraživanja pokazuju da tek 30 odsto ljudi redovno čisti zube koncem, a retko ko zna da ukoliko se ne koristi konac, zapravo vise od 1/3 površine zuba ostane neočišćeno. Pomoću konca za zube, detaljno se mogu ukloniti svi ostaci hrane do kojih se ne može doći četkicom. Za jedno čišćenje potrebno vam je oko 20 do 40 cm konca za zube. Trljajte koncem gore i dole uz bočne strane zuba tako da pratite obline zuba. Sa čistim delom konca očistite svaki zub pojedinačno, a na kraju isperite usta vodicom za ispiranje usne šupljine.
Higijena usta i bolesti
Loš zadah, često je i zdravstveno pitanje, pa, ukoliko loš zadah ne prolazi iako redovno i ispravno brinete o higijeni vaši usta, potrebno je da se posavetujete s lekarem. Loš zadah može da ukazuje na gastritis, pokvarene zube, poremećaj u radu bubrega, premalo hidratacije ili, pak, previše proteina u ishrani, pa je dobro uraditi određene analize.
Važno je istaći da zanemarivanje oralne higijene, neće uzrokovati samo neprijatan zadah, već kao posledicu često ima i bolesti zuba kao što su karijes, upala desni i paradontopatija. Pored ovih najčešćih bolesti, mogu se pojaviti i vrlo ozbiljne tegobe, poput kardiovaskularnih, respiratornih, očnih, bubrežnih.
Umivanje
Kao i kod pranja zuba, treba se umivati najmanje dva puta dnevno: ujutro i uveče. Prilikom umivanja možete koristiti sredstva za čišćenje i umivanje lica koja odgovaraju vašem tipu kože, ali pazite da ne preterate sa korišćenjem ovih sredstava. Različiti sapuni i gelovi, mogu negativno uticati na prirodne masti koje luči vaša koža i na taj način je isušiti ili dovesti do pojave da vaša koža luči ove masti mnogo intenzivnije nego što bi trebalo.
Ukoliko se šminkate, pre spavanja je obavezno da uklonite šminku i ostale nečistoće sa kože lice i vrata pomoću vate, tupfera ili maramica za skidanje šminke, a zatim se umijete.
Brijanje
Još jedan od jutarnjih “rituala” koji se tiču lične higijene predstavlja i brijanje. Važno je napomenuti da se prilikom brijanja ne uklanjaju samo dlačice, već i površinski sloj kože koji se odstranjuje zajedno sa njima. Pre brijanja kožu treba omekšati toplom vodom, a poželjno je napraviti i blagi piling kako bi se sprečilo urastanje dlačica. Koristite duge i brze poteze umesto kratkih te izbegavajte više puta da prelazite preko istog mesta kako biste sprečili rizik od iritacije. Posle brijanja, koristite kreme i losione predviđene za umirivanje kože i prijatan miris.
Pranje i čišćenje ušiju
Cerumen ili ušni vosak je sekret ceruminoznih žlezda u koži ušnog kanala koji ima važnu ulogu u zaštiti uva. On sprečava prolazak prašine, prljavštine, bakterija, virusa, pa čak i buba u ušni kanal.
Cerumen se širi ušnim kanalom pokretima vilice, a kad stigne do otvora ušiju, obično se sasuši, pretvori u prašinu i sam otpadne. Međutim, ovaj proces nije uvek tako jednostavan, pa može doći do začepljenja ušnog kanala prilikom lučenja prevelike količine suve i lepljive ušne masti. Prilikom ovakvog gomilanja u uvu ili potiskivanja ušne masti štapićima od vate, može doći do bolova, iritacije, svraba, pa čak i delimičnog gubitka sluha.
Čišćenje ušiju pomoću štapića za uši može dovesti do nabijanja sekreta u dnu kanala, te se ova praksa ne preporučuje. Ukoliko želite da očistite suve naslage nastale u ušnom kanalu, možete za to koristiti ulja poput maslinovog ili ulja za negu bebine kože. Nakapate nekoliko kapi u uvo, sačekate da sekret omekša, a zatim se okrenete na drugu stranu i pustite ga da sam iscuri. Ukoliko je potrebno, možete ubrizgati malo vode šprcem ili tušem a zatim se ispraviti i pustiti da voda, zajedno sa ušnom masti isteče iz uva. Problem tvrdokornog voska možete rešiti i uz pomoć rastvora od sirćeta i alkohola, ali se o ovom morate posavetovati s lekarem.
Pranje kose
Kad govorimo o svežem i čistom izgledu, jedan od glavnih kriterijuma, naročito kod žena je čistoća kose. Kosu treba prati najmanje jednom do dva puta sedmično što zavisi od kvaliteta kose, zanimanja i slično. Pored redovnog pranja odgovarajućim šamponom, preporučljivo je i povremeno češljanje u toku dana, kako bi se odstranila nečistoća i ispravile vlasi.
Pravilno pranje kose
Kod većine šampona za kosu, dovoljno je da ih nanesete na kožu glave, umasirate i ostavite da deluju dva ili tri minuta. Kad govorimo o medicinskim šamponima, kao što su oni protiv peruti ili opadanja kose, preporučuje se da ih na koži glave ostavite između tri i pet minuta.
Prilikom pranja kose, najbitnije je posvetiti dovoljno vremena koži glave i ostaviti šampon u dodiru sa kožom dovoljno dugo, a, s druge strane, bitno je da se u ovom ne preteruje. Posle detaljnog pranja, veoma je važno da kosu i kožu glave temeljno isperete. Znaćete da ste pravilno oprali i isprali kosu ukoliko je ona dovoljno čista da “škripi”.
Kao i kod tuširanja, preporuka je da se na kraju pranja kosa ispere hladnom vodom. Ovaj potez će stimulisati cirkulaciju kože glave i razbuditi vas, a posebno se preporučuje osobama koje imaju problem s masnom kožom glave.
Perutanje kože glave
Pojava perutanja kože glave može ostaviti utisak da ne vodite dovoljno računa o ličnoj higijeni, a svakako je neprijatan osećaj koji često uključuje i svrab kože glave. Pored redovnog pranja kose medicinskim šamponima namenjenih ovom problemu, obratite pažnju i na vašu ishranu. Potrebno je da jedete hranu koja sadrži više vitamina A i B. Uzimajte manje alkoholnih pića, šećera i proizvoda od pšenice. Takođe je vrlo važno da se dovoljno krećete (šetate), kako biste poboljšali cirkulaciju.
Sečenje noktiju
Nokte treba redovno seći, jer se ispod noktiju zavlači prljavština koju, prilikom češanja, možemo uneti u kožu. Na taj način dolazi do infekcije i ozlede kože. Makazice, grickalice i turpije za nokte, u kombinaciji s kremama i losionima za negu noktiju, neizbežna su oprema za održavanje lične higijene.
Nemojte zaboraviti na redovno podsecanje noktiju na nogama. Ispravno je nokte podsecati pravolinijski, makazicama ili grickalicom, kako ne bi došlo do urastanja noktiju u kožu prstiju.
Ne zaboravite, održavanje lične higijene, kako i naziv sam govori, predstavlja nešto lično. Tako se stavke koje su obrađene moraju prilagođavati u zavisnosti od toga kojim se poslom bavite, da li ste sportist, da li imate određene zdravstvene tegobe ili ste možda u specifičnom stanju poput trudnoće.
Ono što je važno je da o svojoj ličnoj higijeni brinete redovno, ali i da se o tome obrazujete i da pravilne principe prenosite na svoju decu jer se navike redovnog održavanja lične higijene stiču još u detinjstvu počevši od kućnog vaspitanja i škole.
Nemojte zaboraviti da „održavanje čistoće“ predstavlja samo jedan aspekt higijene. Ona obuhvata i način života, sredinu i sredstva koje obezbeđuju zdravu i bezbednu okolinu i uslove za život pojedinca i zajednice.
Izvor: Mobilnasestra.RS, Wikipedia.org
Priredio: Velibor Mihić