KRZNENI SLATKIŠI
O psima znamo svašta, ali mnoge stvari o ovim životinjama i dalje su u domenu veoma nepoznatog, tajanstvenog i šokantnog.
O psima su mnogi pisali i govorili. Koliko god da ih dobro poznajemo, neke informacije o njima nas uvek iznenade.
O razvoju…
Psi nisu daltonisti, kako se obično veruje, oni samo boje ne vide tako intenzivno kao ljudi. Njihov vid je poput čovečijeg u sumrak. Takođe, psi boje vide pri slabom osvetljenju jer imaju specijalan sloj mrežnjače koja reflektuje svetlost.
Poput ljudskih beba, čivave se rađaju sa nesraslom lobanjom, koja se zatvara tokom godina.
Psi se ne znoje kroz jezik već kroz jastučiće na šapama.
Trećina pasa je desnošapa, trećina levošapa, a trećina nema dominantnu stranu. Kako i kod ljudi – pseći mozak ima levu i desnu hemisferu.
Pseći nos je jedinstven baš kao ljudski otisak prsta.
Pas ima inteligenciju prosečnog dvogodišnjeg deteta i može da razume do 250 reči i gestova, da broji do pet i sprovede najprostije matematičke operacija.
Prosečan gradski pas živi 3 godine duže od seoskog.
Psi se mogu istrenirati da predosete epileptične napade.
Psi imaju oko 100 različitih izraza lica, a većina njih odnosi se na položaj ušiju.
Najveća rasa pasa na svetu je irski vulfhaund, najmanja je čivava, a najteža bernandinac.
Psi i predsednici…
Pas Tedija Ruzvelta po imenu Pit, pokidao je pantalone francuskog ambasadora u Beloj kući.
Predsednik Lindon Džonson, imao je dva bigla po imenu On i Ona.
Frenklin Ruzvelt je platio 15.000 dolara da bi brod-razarač pokupio njegovog škotskog terijera na Aleutskim ostrvima.
Psi i istorija…
U doba Rimskog Carstva, noseći lakše oklope, mastifi su slati u napad na oklopljene konjanike.
Ogrlice za pse s bodljama su prvi put napravljene u staroj Grčkoj, a svrha im je bila da zaštite vratove pasa od napada vukova.
Pas se spominje 14 puta u Bibliji.
Potonuće “Titanika”, preživela su tri psa – njufaunlender, pomeranac i pikinezer.
Pas je pripitomljen pre više od 15.000 godina.
Današnji psi najverovatnije imaju azijsko poreklo. Naučnici su 2015. analizirali tri različite vrste DNK na velikom i raznovrsnom uzorku – više od 4.500 pasa, 161 pasmine i 549 mešanaca iz 38 zemalja. To je omogućilo istraživačima da ustanove koje su geografske grupe modernih pasa genetski najbliže precima. Rezultati su ih doveli do centralne Azije kao mesta porekla modernog psa.
Izvor: Krstarica.rs
Priredio: Velibor Mhić