Akutni respiratorni distres sindrom

AKUTNI RESPIRATORNI SINDROM

Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) je jako teško stanje pluća, kada se alveole – vazdušne vrećice, napune tečnošću.

Akutni respiratorni distres sindrom

Previše tečnosti u plućima može smanjiti količinu kiseonika ili povećati količinu ugljen dioksida u krvotoku. ARDS može sprečiti organe da dobiju kiseonik koji im je potreban za pravilno funkcionisanje, i to na kraju može prouzrokovati otkazivanje organa.

Akutni respiratorni distres sindrom najčešće pogađa hospitalizovane ljude koji su veoma bolesni. Takođe može biti uzrokovan ozbiljnom traumom. Simptomi se obično pojave u toku jednog ili dva dana od prvobitne bolesti ili traume, a mogu uključivati ekstremno kratak dah i borbu za vazduh.

Akutni respiratorni distres sindrom je hitno medicinsko stanje i potencijalno životno opasno stanje.

Simptomi

Simptomi ARDS-a obično se pojavljuju između jednog i tri dana nakon povrede ili traume.

Uobičajeni simptomi i znakovi ARDS-a uključuju:

naporno i ubrzano disanje
mišićni umor i opšta slabost
nizak krvni pritisak
obojena koža ili nokti
suv kašalj
groznica (povišena temperatura)
glavobolje
ubrzan puls
mentalna konfuzija.

Nizak krvni pritisak i nizak kiseonik u krvi mogu biti znakovi ARDS-a.

Šta izaziva akutni respiratorni distres sindrom?

Akutni respiratorni distres sindrom je primarno uzrokovan oštećenjem sitnih krvnih sudova u plućima. Tečnost iz ovih krvnih sudova počinje da curi u vazdušnim vrećicama (alveolama) pluća. Ove vazdušne vrećice su mesta gde kiseonik ulazi i gde se uklanja ugljen dioksid iz krvi. Kada se alveole napune tečnošću, manje kiseonika dospeva u vašu krv.

Neki uobičajeni uzroci koje mogu dovesti do ove vrste oštećenja pluća uključuju:

udisanje otrovnih materija, poput slane vode, hemikalija, duvanskog dima i sadržaja povraćanja
razvoj teške infekcije krvi
razvijanje teške infekcije pluća, poput upale pluća
zadobijanje povrede grudnog koša ili glave, na primer za vreme saobraćajne nesreće ili tokom kontaktnih sportova
predoziranje sedativima ili tricikličnim antidepresivima.

Faktori rizika

ARDS je obično komplikacija drugog stanja. Ovi faktori povećavaju rizik od razvoja ARDS-a:

starost preko 65 godina
hronična bolest pluća
istorija zloupotrebe alkohola ili pušenja cigareta.

ARDS može biti ozbiljniji uslov za ljude koji:

imaju toksični šok
su stariji
imaju insuficijenciju jetre
imaju istoriju zloupotrebe alkohola

Akutni respiratorni distres sindrom lečenje

Kiseonik

Primarni cilj lečenja ARDS-a je osigurati da osoba ima dovoljno kiseonika da se spreči otkazivanje organa. Lekar može davati kiseonik preko maske. Mehanička mašina za ventilaciju (respiraor) takođe se može koristiti za ubacivanje vazduha u pluća i smanjenje tečnosti u vazdušnim vrećicama (alveolama).

Kontrolisanje unosa tečnosti

Upravljanje unosom tečnosti je još jedna strategija lečenja ARDS-a. Ovo može pomoći da se obezbedi adekvatan balans tečnosti. Previše tečnosti u telu može dovesti do nakupljanja tečnosti u plućima. Međutim, premalo tečnosti može dovesti do naprezanja organa i srca.

Lekovi

Osobe sa ARDS-om često dobijaju lekove. Oni uključuju sledeće vrste lekova:

lekovi protiv bolova za ublažavanje nelagodnosti
antibiotici za lečenje infekcije
razređivač krvi kako se ne bi stvorili ugrušci u plućima ili nogama.

Pulmonalna rehabilitacija

Ljudi koji se oporavljaju od ARDS-a možda će zahtevati plućnu rehabilitaciju. Ovo je način da se ojača respiratorni sistem i poveća kapacitet pluća. Takvi programi mogu da uključuju trening vežbanja, časove vezane za poboljšanje životnog stila i timove podrške koji će pomoći u oporavku od ARDS-a.

Kakva je perspektiva?

Stručnjaci procenjuju da od ovog poremećaja umire 30 do 50% ljudi. Međutim, rizik od smrti nije isti za sve ljude koji razviju ovaj sindrom. Stopa smrtnosti povezana je sa uzrokom ARDS-a i ukupnim zdravljem osobe. Na primer, mlada osoba sa ARDS-om izazvanim traumom imaće bolju prognozu od starije osobe sa široko rasprostranjenom infekcijom krvi.

Mnogi preživeli od ARDS-a potpuno se oporave u roku od nekoliko meseci. Međutim, neki ljudi mogu imati doživotno oštećenje pluća. Ostali neželjeni efekti mogu uključivati: