AKUTNI RESPIRATORNI SINDROM
Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) je jako teško stanje pluća, kada se alveole – vazdušne vrećice, napune tečnošću.
Akutni respiratorni distres sindrom
Previše tečnosti u plućima može smanjiti količinu kiseonika ili povećati količinu ugljen dioksida u krvotoku. ARDS može sprečiti organe da dobiju kiseonik koji im je potreban za pravilno funkcionisanje, i to na kraju može prouzrokovati otkazivanje organa.
Akutni respiratorni distres sindrom najčešće pogađa hospitalizovane ljude koji su veoma bolesni. Takođe može biti uzrokovan ozbiljnom traumom. Simptomi se obično pojave u toku jednog ili dva dana od prvobitne bolesti ili traume, a mogu uključivati ekstremno kratak dah i borbu za vazduh.
Akutni respiratorni distres sindrom je hitno medicinsko stanje i potencijalno životno opasno stanje.
Simptomi
Simptomi ARDS-a obično se pojavljuju između jednog i tri dana nakon povrede ili traume.
Uobičajeni simptomi i znakovi ARDS-a uključuju:
- naporno i ubrzano disanje
- mišićni umor i opšta slabost
- nizak krvni pritisak
- obojena koža ili nokti
- suv kašalj
- groznica (povišena temperatura)
- glavobolje
- ubrzan puls
- mentalna konfuzija.
Nizak krvni pritisak i nizak kiseonik u krvi mogu biti znakovi ARDS-a.
Šta izaziva akutni respiratorni distres sindrom?
Akutni respiratorni distres sindrom je primarno uzrokovan oštećenjem sitnih krvnih sudova u plućima. Tečnost iz ovih krvnih sudova počinje da curi u vazdušnim vrećicama (alveolama) pluća. Ove vazdušne vrećice su mesta gde kiseonik ulazi i gde se uklanja ugljen dioksid iz krvi. Kada se alveole napune tečnošću, manje kiseonika dospeva u vašu krv.
Neki uobičajeni uzroci koje mogu dovesti do ove vrste oštećenja pluća uključuju:
- udisanje otrovnih materija, poput slane vode, hemikalija, duvanskog dima i sadržaja povraćanja
- razvoj teške infekcije krvi
- razvijanje teške infekcije pluća, poput upale pluća
- zadobijanje povrede grudnog koša ili glave, na primer za vreme saobraćajne nesreće ili tokom kontaktnih sportova
- predoziranje sedativima ili tricikličnim antidepresivima.
Faktori rizika
ARDS je obično komplikacija drugog stanja. Ovi faktori povećavaju rizik od razvoja ARDS-a:
- starost preko 65 godina
- hronična bolest pluća
- istorija zloupotrebe alkohola ili pušenja cigareta.
ARDS može biti ozbiljniji uslov za ljude koji:
- imaju toksični šok
- su stariji
- imaju insuficijenciju jetre
- imaju istoriju zloupotrebe alkohola
Akutni respiratorni distres sindrom lečenje
Kiseonik
Primarni cilj lečenja ARDS-a je osigurati da osoba ima dovoljno kiseonika da se spreči otkazivanje organa. Lekar može davati kiseonik preko maske. Mehanička mašina za ventilaciju (respiraor) takođe se može koristiti za ubacivanje vazduha u pluća i smanjenje tečnosti u vazdušnim vrećicama (alveolama).
Kontrolisanje unosa tečnosti
Upravljanje unosom tečnosti je još jedna strategija lečenja ARDS-a. Ovo može pomoći da se obezbedi adekvatan balans tečnosti. Previše tečnosti u telu može dovesti do nakupljanja tečnosti u plućima. Međutim, premalo tečnosti može dovesti do naprezanja organa i srca.
Lekovi
Osobe sa ARDS-om često dobijaju lekove. Oni uključuju sledeće vrste lekova:
- lekovi protiv bolova za ublažavanje nelagodnosti
- antibiotici za lečenje infekcije
- razređivač krvi kako se ne bi stvorili ugrušci u plućima ili nogama.
Pulmonalna rehabilitacija
Ljudi koji se oporavljaju od ARDS-a možda će zahtevati plućnu rehabilitaciju. Ovo je način da se ojača respiratorni sistem i poveća kapacitet pluća. Takvi programi mogu da uključuju trening vežbanja, časove vezane za poboljšanje životnog stila i timove podrške koji će pomoći u oporavku od ARDS-a.
Kakva je perspektiva?
Stručnjaci procenjuju da od ovog poremećaja umire 30 do 50% ljudi. Međutim, rizik od smrti nije isti za sve ljude koji razviju ovaj sindrom. Stopa smrtnosti povezana je sa uzrokom ARDS-a i ukupnim zdravljem osobe. Na primer, mlada osoba sa ARDS-om izazvanim traumom imaće bolju prognozu od starije osobe sa široko rasprostranjenom infekcijom krvi.
Mnogi preživeli od ARDS-a potpuno se oporave u roku od nekoliko meseci. Međutim, neki ljudi mogu imati doživotno oštećenje pluća. Ostali neželjeni efekti mogu uključivati:
- slabost mišića
- umor
- narušen kvalitet života
- ugroženo mentalno zdravlje.
Tamara Nikoličić