POSTELJA
Njihove emocije se osećaju, stvaraju neverovatnu tenziju između njihovih tela. Kotrljaju se i valjaju po krevetu, po onom istom krevetu gde su njih dvoje, pre samo četvrt sata strasno vodili ljubav.
Ona leži nepomično, iza njega, jedva diše u strahu… Hladno joj je, jer je prozor u kuhinji otvoren, a napolju je kiša. Hladan vazduh dolazi do njenih golih gležnjeva koji se nakon toga uvlače ispod pokrivača, tražeći topliju sredinu.
Pokrivena je narandžastim prekrivačem, a ispod njega joj neverovatnom brzinom bije srce. U prohladnoj sobi čuje se muzika, tonovi udaraju o prazne zidove, odbijaju se od njih i lebde negde u vazduhu, tek da pokušaju da ubiju tu netrpeljivu tišinu. Posmatra ga nemo, a reči joj kljucaju u ustima. Toliko toga bi rekla, ali – ne progovara.
On sedi okrenut leđima, gleda negde u prazno i pali već petu cigaretu. Bilo ga je strah da se okrene i da pogleda tu ženu, svoju ženu, koju možda nikad više neće videti. Mislio je, dok je sedeo tako okrenut od nje, da će ona zauvek biti tu u njegovom krevetu; mislio je da će tako možda zaustaviti vreme i da će ona večno ostati tu gde jeste sada. Ona oseća njegov miris, dotakla bi ga, privukla bi ga k sebi da je opet zagrli, da ponovo vode ljubav. Ruke je ne slušaju, bojkotuju je, protive se njenoj želji, jer je pre samo nekoliko minuta rekla nešto sa čime se ni jedan deo njenog tela ne slaže. Ne uspeva da ga dozove, da se opravda, samo ćuti i leži polunaga, pokrivena. Već dugo tako ćuti, kao da ima sve vreme ovog sveta na raspolaganju da se tako izležava. Gleda u njegova leđa i bez glasa ga doziva mislima. On se ne okreće, samo dubokim udahom uvlači dim kroz pluća, pa ga zatim forsiranim izdahom pušta u vazduh. Dim se širi po sobi, dolazi do nje, a zatim opet odlazi gore, kao da ni on ne želi da je dotakne.
Njihove emocije se osećaju, stvaraju neverovatnu tenziju između njihovih tela. Kotrljaju se i valjaju po krevetu, po onom istom krevetu gde su njih dvoje, pre samo četvrt sata strasno vodili ljubav. Taj isti čaršav je podupirao čas njegova čas njena leđa dok su se u požudi davali jedno drugom. Taj isti pokrivač je stajao preko njenog nagog tela dok je ona ležala na njemu puštajući ga u sebe. Isti onaj jastuk je bio pod njenom glavom, dok ga je rukama čvrsto stezala u naletu telesnog zadovoljstva.
I kroz taj isti prazan prostor kroz koji se sada provlače zvuci tišine i tonovi pesama, do nedavno su prolazili njihovi uzdasi i poneko „volim te”… Toliko toga može stati u samo jednoj postelji…