KUD GOD DA KRENEM…
Kroz vekove, 28. jun bio je sudbinski dan za srpski narod. Taj datum je na neki način odredio i muzičku sudbinu Milutina Popovića Zahara, našeg istaknutog umetnika.
Napisao je pesmu „Vidovdan“, koja je kroz godine u pravom smislu te reči postala narodna.
* Kako i kada je nastala ova pesma?
– Ona je moja najsnažnija pesma i napisao sam je povodom 600 godina Kosovske bitke, što je obeleženo 1989. na Gazimestanu. Tada mi je bilo najvažnije da u što manje reči kažem što više. Izgleda da sam u tome uspeo.
* Veoma se brzo odomaćila u našem narodu.
– Mnogi kažu da je „Vidovdan“ druga himna našeg naroda, ma gde se on nalazio. Praktično nema većeg skupa na kome se ona horski ne peva. Ta pesma izaziva poštovanje i uz nju se ne pije.
* Vaš „Vidovdan“ pevaju i drugi u svetu.
– Pevaju je u Peruu, Bugarskoj, Grčkoj, Azerbejdžanu, na Kubi… U Rusiji je pevaju kadeti, monahinje. Vrhunac je bio 1998. godine, kada su „Vidovdan“ izveli državni simfonijski orkestar Rusije i solisti ansambla „Boljšog teatra“.
* Ta pesma istovremeno budi radost i tugu.
– Reč je o jednoj iracionalnoj svetovnoj molitvi Bogu, koja nije u duhu crkvenih kanona. Jedan od stihova glasi: „U nebo gledam, prolaze vekovi, sećanja davnih jedini lekovi“. Slobodnije rečeno, ko izgubi sećanje na svoju prošlost, taj je izgubio i lek za život.
* Dalje se u pesmi kaže: „Kud god da krenem, tebi se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše Kosovo“.
– Za mene je Kosovo pupčana vrpca za koju je vezan svaki Srbin koji drži do svoje nacije i svoje istorije. I ona je neraskidiva.
* Može li pesma da bude lek za našu napaćenu dušu?
– Naša duša je po meni najnapaćenija na svetu. Prema rečima velikog Getea, srpski narod su identifikovale i održale epske narodne pesme, kojima nema premca.
* Da li pripremate nešto novo?
– Upravo sam završio pesmu o našoj velikoj heroini Simonidi. Najkraće, reč je o povratku istorije, koju neki žele da nam otmu.
* Vi ste kompozitor, magistar međunarodnog prava, slikar, pisac, šahista, violinista… Ko je zapravo Zahar?
– On je znatiželjan čovek. Ja sam jedno dete, željno da uđe u tajne svih lepota oko sebe.
* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju?
– Napisao sam pesmu „Čuda planete“, koja neće biti komponovana. Izgleda da se povlačenjem onih glečera tope i moral, istorija i sve živo. Živimo u svetu čuda, u kome se ljudski rod nažalost teško snalazi.
Izvor: Novosti.rs